Danas je objavljeno i istraživanje prema kojem dve trećine mladih između 15 i 24 godine koristi društvene mreže za informisanje o društvenim i političkim vestima, dok je njih 78 odsto reklo da je bar ponekad izloženo dezinformacijama.
Odbor EP za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača usvojio je danas izveštaj u kojem se izražava zabrinutost zbog neuspeha velikih onlajn platformi da adekvatno zaštite maloletnike i upozorava na rizike vezane za zavisnost, mentalno zdravlje i izlaganje nelegalnom i štetnom sadržaju.
Danska planira zabranu društvenih mreža za decu mlađu od 15 godina
Poslanici odbora EP predložili su da minimalna starosna granica za pristup društvenim mrežama, platformama za deljenje video zapisa i AI pratiocima na nivou cele EU bude 16 godina, osim ako to roditelji ne odobre, i najmanje 13 godina za pristup bilo kojoj društvenoj mreži.
Evroposlanici takođe traže zabranu štetnih tehnologija i praksi koje izazivaju zavisnost ili liče na kockanje i druge mere kako bi se bolje zaštitila deca na internetu.
Evropski parlament će o ovim preporukama glasati na sednici krajem novembra.
Prema najnovijem istraživanju Eurobarometar koje je danas objavljeno, mladi se najviše informišu preko društvenih mreža, a većina njih zna da su izloženi dezinformacijama i lažnim vestima.
Rezultati pokazuju da dve trećine ispitanika svih starosnih grupa koristi tradicionalne medije za svakodnevno praćenje sadržaja o društvenim i političkim aktuelnostima, a 59 odsto ispitanika koristi druge digitalne izvore kao što su društvene mreže, onlajn informativni portali, striming platforme, blogovi.
Nijedno od troje dece princa Vilijama i princeze Kejt ne poseduje smartfon
U pogledu izvora informacija, 71 odsto je reklo da se o društvenim i političkim temama informiše preko televizije, 43 odsto je navelo radio, 41 odsto štampane novine i časopise ili njihove onlajn verzije, a po 40 odsto koristi pretraživače i društvene mreže.
Istraživanje je pokazalo da 42 odsto ispitanika smatra da je televizija postala važnija kao izvor informisanja u poslednjoj godini, dok četvrtina kaže da je povećan značaj društvenih mreža kao što su Fejsbuk, Instagram, TikTok, Iks.
Dve trećine učesnika istraživanja smatra da su bar ponekad bili izloženi dezinformacijama ili lažnim vestima, ali većina njih (61 odsto) je uverena da mogu da prepoznaju dezinformacije.
Među mladima od 15 do 24 godina, 65 odsto se informiše preko društvenih mreža, a 78 odsto je reklo da su ponekad, često ili veoma često bili izloženi dezinformacijama.
Izvor. 021.rs/Beta
