Opasnost se ogleda u tome što odrasli gube smisao za razmere događaja. Kada sam imala pet godina, igrali smo igru u kojoj su devojčice nosile svoje kardigane kao ogrtače i uz ciku bežale od dečaka koji su nas jurili noseći žabe iz obližnjeg jezerceta. Danas bi to bez sumnje bilo okarakterisano kao zlokobna seksualna igra i dečacima savim izvesno ne bi bio dozvoljen pristup jezercetu. Naročito sam zabrinuta zbog toga što devojčice učimo da sebe vide kao žrtve. Skorašnja istraživanja, koja pokazuju da sve manje mladih ljudi odlazi u noćni provod, poseduju razotkrivajuću prirodu. To se ne dešava otuda što mladi nisu u prilici da priušte izlazak. U mnogo većem stepenu ženska populacija kao razloge ovoj činjenici navodi strah od susreta sa muškarcima u pijanom stanju koji bi mogli pokušati da ih iskoriste. Koliko je tužno što je moderna žena dovoljno zastrašena da poveže noćni izlazak sa seksualnom pretnjom.
. .
Mnogi tvrde da preferiraju druženje preko interneta – ne samo da je ovo uzmicanje od opasnostima ispunjene javne sfere, nego podjednako ne podrazumeva bezbednost. Kampanja „Vratimo internet na bolji put“, preduzeta prošlog meseca od strane članica Parlamenta uključujući tu i Mariju Miler i laburistkinju Ivet Kuper, usredsređena je na uticaj koji seksualno konotirano trolovanje ostvaruje na mlade žene – ipak, time se samo osnažuju stereotipi o slabim i osetljivim ženama.
Nisu samo žene, naravno, otelotvorenja „generacije razdražljivaca i mekušaca“ niti se svaka mlada osoba uklapa u ovaj kriterijum. Postoji čitava obala egocentrizma i nepostojanosti koja se proteže kroz ovu generaciju; svi odreda suviše spremni da viču „žrtva“ na prvi susret sa situacijom koja im nije po volji. Potrebna nam je mlada generacija spremna da preuzme odgovornost na svoja pleća, otisne se u svet, preuzima rizike i donosi teške odluke. U suprotnom, nikome od nas budućnost ne sluti na dobro.
Prevod: Violeta Mitrović
Izvor: Novi Polis
[1]Termin, koji u engleskom jeziku glasi Generation Snowflake, označava grupu današnjih mladih ljudi, preterano osetljivih, razmaženih, infantilnih i nesposobnih da se suoče sa stavovima drugačijim od njihovih. Smatraju da niko ne sme da ih uvredi verujući u pravo da budu zaštićeni od svega što je neprijatno; često se sakupljaju u tzv. „sigurnim zonama“ – na koledžima. (Prim. prev.)
[2]Institut ideja osnovan je 2000. godine kako bi se obezbedio forum posvećen otvorenim i snažnim javnim debatama povodom mahom kontroverznih tema. (Prim. prev.) Videti: http://www.instituteofideas.com
[3]Tradicionalna dečija igra u Velikoj Britaniji i Irskoj. Plod divljeg kestena se najpre probuši kako bi se kroz njega provukao kanap. Dva igrača potom naizmenično udaraju, uz određena pravila, tako viseći kesten svog oponenta sve dok jedan od plodova ne bude potpuno uništen. (Prim. prev.)
[4]Najpribližniji srpski pandan engleskoj dečijoj rimi „Sticks and stones may break my bones but words will never hurt me“ koja se u izvorniku navodi. Fraza znači da fizički bol može da nam naškodi, ali verbalni napadi ne mogu; sazdana je kao oblik otpora prema ružnim rečima i uvredama. (Prim. prev.)
