Kada su blizanci oskarovke Tilde Svinton napunili 14 godina, želela je da nastave sa školovanjem po Valdorf metodi, bez ocenjivanja i pritisaka. Kako nije uspela da nagovori lokalne vlasti da otvore i srednju školu tog tipa, osnovala ju je sama, zajedno sa još jednim roditeljem iz škole koju su im deca pohađala.
“Nema ni testova ni ocenjivanja” objasnila je Tilda novinaru britanskog Obzervera. “Moja deca su sada sedamnaestogodišnjaci i nikada nisu imali kontrolne zadatke. Škola je bazirana na umetnostima i praktičnom učenju. O nauci, recimo, uče tako što prave kanadski kanu, ili nož ili karamelisani luk. I svi su srećni sedamnaestogodišnjaci – srećni i motivisani.”
Kako bi se uverio u to da je Dramduan škola zaista mesto na kome deca uživaju u učenju, novinar Aron Hiklin pridružio im se na ekskurziji na ostrvu Kolonsej, gde su deca provela nedelju dana bez mobilnih telefona i prepuštena sopstevnoj inicijativi. Osim nekih organizovanih aktivnosti, poput proučavanja kolonije zaštićenih vrsta pčela, učenici su veći deo vremena bila slobodni da sami sebi osmisle aktivnosti. Budući da su sposobni da samostalno naprave razne predmete i oruđa – nisu se dosađivali, primećuje on. Bez tehnologije, deca su mnogo vremena provodila u zajedničkom radu i druženju, muziciranju i razgovorima o važnim pitanjima vezanim za životnu sredinu, kapitalizam i tržišnu ekonomiju.
Kšištof Zajakovski, direktor škole, koji inače živi u prikolici u šumi, objašnjava da projekti poput pravljenja kanua predstavljaju pravi primer interdisciplinarnog obrazovanja. Uz primenu matematike, geometrije, fizike (mehanika, plutanje), hemije (epoksi smole), deca usvajaju znanja praveći nešto korisno, a pritom uče i da međusobno sarađuju.
Nastavni program škole baziran je na umetnostima, prirodnim naukama, tehničkom obrazovanju i atletskim vežbama, a učenici redovno majstorišu, kuvaju, odlaze na izlete u planine, šume i na lokalne plaže, gde se bave veslanjem i istraživanjem prirode.
Priredila: Jovana Papan
Foto: Obzerver/Fejsbuk
