U Srbiji se sa neplodnošću bori više od 400.000 parova, a danas su se na tribini održanoj u Beogradu mogle čuti lepe vesti, koje bi trebalo taj put do potomstva da učine malo manje neizvesnim i malo manje iscrpljujućim.
Do kraja meseca trebalo bi da budu usvojene izmene zakona koje će predviđati mogućnost da parovi koji su prvo dete dobili vantelesnom oplodnjom mogu tom detetu o trošku države da podare i brata ili sestru!
Svetski dan dece u Srbiji je obeležen tribinom posvećenom vantelesnoj oplodnji, u oranizaciji udruženja Naša Aska, pod nazivom “Za zdravije i brojnije potomstvo”.
U Srbiji se sa neplodnošću bori više od 400.000 parova, a danas su se na tribini održanoj u Beogradu mogle čuti lepe vesti, koje bi trebalo taj put do potomstva da učine malo manje neizvesnim i malo manje iscrpljujućim.
U Srbiji oko deset odsto parova u reproduktivnom dobu ima problem sa sterilitetom, i njima je vantelesna oplodnja jedina nada da ikada dobiju dete, rekla je otvarajući tribinu ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku dr Slavica Đukić Dejanović.
“Svako novorođeno dete je dragoceno jer nas ima sve manje, a svega 14,4 odsto populacije Srbije danas su deca. U drugoj polovini juna, planirane su izmene i dopune različitih zakona, uključujući i sjajni Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, kojim će biti predviđena mogućnost da parovi koji su prvo dete dobili vantelesnom oplodnjom mogu tom detetu o trošku države da podare i brata ili sestru, ponovo u tri pokušaja, sve do 42. godine života majke”, najavila je dr Đukić Dejanović.
Ona je istakla da je tokom procesa vantelesne partnerski odnos jako važan, jer put do bebe biomedicinski potpomognutom oplodnjom nije lak, primetivši da ponekad i dobre namere najbližih mogu da stvore dodatni pritisak parovima koji kroz to prolaze.
“Zato možda nije loše da ti prvi koraci na putu biomedicinski potpomognute oplodnje budu samo između partnera i njihovih izabranih lekara. Društvo i dalje nema dovoljan nivo ljubavi i razumevanja prema ljudima koji se ne ostvare kao roditelji na uobičajeni način, i zato je jako važna i psihološka podrška parovima koji kroz to prolaze”, rekla je ministarka.
Direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo prof. Aleksandar Stefanović istakao je da se uskoro očekuje početak rada banke reproduktivnih ćelija, koja će omogućiti doniranje reproduktivnih ćelija.
“O trošku RFZO će moći u određenim slučajevima, kada je to medicinski opravdano, da se zamrzavaju jajne ćelije, spermatozoidi i embrioni dobijeni vantelesnom oplodnjom. To je šansa i za pacijente koji su oboleli od malignih bolesti, redcimo, da reproduktivne ćelije ili tikiva testisa i jajnika zamrznu, pa da ih jednog dana upotrebe”, rekao je dr Stefanović.
“Mogućnost čuvanja reproduktivnih ćelija i embriona dobijenih biomedicinski potpomognutom oplodnjom bitno je i sa još jednog aspekta. Nekad se u jednom ciklusu vantelesne oplodnje dobije mnogo embriona, više nego što je moguće vratiti u jednom ciklusu. Oni koji ne budu upotrebljeni, moći će da se zamrznu i da se čuvaju za sledeći pokušaj. Na ovaj način, značajno se umanjuje stres, ljudi su rasterećeniji jer znaju da imaju još pokušaja, još šansi za slučaj da ne dođe do trudnoće iz prvog puta, ili za slučaj da požele još dece. Takođe, ovim će se smanjiti i broj blizanačkih trudnoća i trojki, što su ipak trudnoće koje nose visoke rizike. Statistika kaže da brzo zamrzavanje, koje se radi i na Kliničkom centru Srbije, ima izuzetno dobar procenat uspešnosti, čak do 70 odsto”, objasnio je dr Stefanović.
Iskustva iz Grčke sa učesnicima tribine podelio je reproduktivni ginekolog dr Mihalis Kiriakidis iz Klinike “Embryolab” koji je rekao da se u toj zemlji kada nije moguće dobiti zdrav embrion, odnosno zdravu jajnu ćeliju radi vantelesna oplodnja sa doniranom jajnom ćelijom.
U Grčkoj je, kako je rekao, zakonom dozvoljen svaki vid donacije jajnih ćelija, sperme, embriona.
“Na ovaj način, povećavamo šanse da se svi parovi mogu ostvariti kao roditelji. Stvaramo živote, uvećavamo porodice”, rekao je dr Kiriaklidis, podsetivši da parovi iz Srbije već godinama posećuju ovu kliniku u Solunu, sa jako dobrim rezultatima.
Izvor: Mondo.rs
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
25 godina radi kao ginekolog u Britaniji: Onako kako se žene porađaju ovde, Balkankama se ne bi svidelo
Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Zagrebu 1984, a 1989. godine, uz stipendiju Britiš Kaunsila, otišao je na usavršavanje u Liverpul gde je ostao do danas. Šef je Klinike za...
Ovo su najbolje fotografije porođaja iz prethodne godine
Međunarodno udruženje profesionalnih fotografa porođaja (IAPBP) svake godine organizuje konkurs za izbor najboljih fotografija porođaja iz prethodne godine. Pobednici ovogodišnjeg konkursa svojim fotografijama, po mišljenju žirija, najbolje su dočarali široku...
Kako elegantno “iseliti” bebu iz roditeljskog kreveta
Besane noći – bolna su tema za mnoge mame. Kad je moje prvo dete imalo pola godine, ja sam mogla da spavam na klupi u parku s torbom ispod glave...
Odlaganje prvog bebinog kupanja – uspešnije dojenje
Desetinama godina je bila standardna procedura da se novorođenčad kupaju u prvih nekoliko sati nakon rođenja, ali nova istraživanja ukazuju na to da bi trebalo da sačekate 12 ili više...
Nema komentara.