Za vreme trudnoće listate časopise, čitate kako se druge majke snalaze, njeguju i odgajaju svoju decu. Naslovi mahom glase: “Moj mali anđeo spava celu noć” ili “Moje maleno zlato celi se dan smeje”… A vi mislite kako će verovatno i vaš život s bebom biti takav. I dođe dan koji…
I dođe dan koji ste iščekivali devet meseci. Slede dani, meseci, pa čak i godine, a kada se osvrnete, shvatite kako idealna majka, kao ni idealna deca, ne postoji. Kako je sasvim normalno da ste katkad i nervozni, tužni, ljutiti. Kako je potpuno normalno pustiti detetu crtać da biste dobili pet minuta mira ili pružiti bebi keksić samo da više “ne cmizdri”.
Da, potpuno je normalno, samo što su retke mame koje će to priznati. A možda priznanje znači i podelu tereta sa sebi sličnima. I baš te nesavršene sitnice čine nas istinskim mamama. Onima kojima je normalno da greše i onima koje znaju da svet nije savršeno, čisto i blistavo mesto.
Na Fejbuk stranici časopisa “Moje dete” najhrabrije mame podelile su vlastita mala priznanja.
“Redovno sakrijem finu čokoladu samo za sebe (doduše, i moja su deca to naučila od mene, pa mi sada vraćaju istom merom)! A kad uđu u “interferenciju”, onda obično stavim slušalice da izbegnem dernjavu! Sandra”
“U toku nedelje svako jutro budimo naše dečake (4 i 2,5 godina) u 6.30 i spremamo ih za vrtić, a za vikend možemo spavati malo duže. No često se sami probude pre 7, pa ih onda uveravam da je još noć. Budući da su spuštene roletne, nekad i poveruju. Ksenija”
“Ne dam joj svoj rafaelo ni za šta na svetu! A i Jutjub mi je zakon!!! Biljana”
“Kod mene su Teletabisi stalno upaljeni, pa čak zna da se dogodi da muž i ja sednemo pred TV i gledamo ih dok se mali igra. A kada sinčić jede čokoladu, mama redovno pojede ono što mu ostane. Radi malo mira u kući, damo mu da se igra ključem auta, i redovno zaspi s njim u rukici. Mia”
“Ja sam majka izrabljivač. Dam joj vlažne maramice da briše frižider s spoljšnje strane i krpu s onim produžetkom da riba pod dok ja gledam film. Ali krpu redovno ja ispiram, tako da na kraju ne znam ko koga zezne. Lu”
“Kad mi nešto padne na pod (novčanik, kovanice, maramice), mrsko mi se saginjati, pa zamolim svoju princezicu. Ona dojuri s takvom radošću da me već skoro uverila kako joj je to omiljeni posao. Ivančica”
“Hranila sam kćer voćnom kašicom i malo probala, pa sam je na kraju pojela celu, a kćeri dala drugu. Što mogu, bila je fina! Maja”
“Redovno, ali redovno, čekam da malac zaspi pa da umočim veliku kašiku u Nutelu. Ne znam zašto mi je onda to toliko fino…
A jedno jutro malac je došao u moj krevet s namerom da me probudi. Ljubio me, grlio, ja nisam reagovala… Nakon nekih 15 minuta truda i on je siroče zaspao pa je mama otišla popiti kafu u miru. Takođe sam malom dala plastičnu lopaticu da sam pali i gasi svetlo u WC-u, da ne moram svaki put ja dolaziti. Gordana”
Tekst: Iva Stilinović Grahovac
Izvor: roditelji.hr
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu
Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...
Detetu nije potrebna „požrtvovana“ mama
Na formiranje mojih vaspitnih nazora uticaj su izvršile dve žene. Obe su imale malo preko pedeset, obe su imale muževe, decu, unučad, i obe su radile sa mnom u jednoj...
Ovako počinje sistem(at)sko upropašćavanje rođene dece
Zovem juče s posla najstariju kćerku i razgovor teče otprilike ovako: – Srećo, kako si, šta radiš? Jesi li jela? Jesi li se umorila danas u školi? – Mama, dobila...
Ne mogu napolje, moram na solfeđo: Mama mi je nametnula 1001 obavezu i nisam imala normalno detinjstvo, krivim je i dan-danas za to
"Ne mogu da se igram danas posle škole jer onda idem na solfeđo... Ne mogu ni posle toga, jer radim domaći, a onda sam na folkloru... Ne mogu ni sutra tad...
Nema komentara.