Intervju, Ljiljana Marinković: Udžbenici ne smeju biti samo biznis

Kakav je vaš utisak, postoji li neka jasna, dugoročna vizija kod onih koji vode obrazovnu politiku o tome kako udžbenici i tržište udžbenika treba da izgledaju? Koje su promene u toj politici nužan preduslov da udžbenici budu bolji?

Nažalost, svedoci smo toga da se gotovo svake godine donose neki novi propisi u oblasti udžbeničke politike i da se u tim rešenjima ide napred-nazad, što znači da nema jasne strategije. Tako se prvo godinama prigovaralo zbog toga što izdavači nemaju licence, potom je Ministarstvo uvelo licence, počelo da ih izdaje i vrlo brzo sâmo počelo da govori o bezvrednosti izdatih licenci. Prošle godine licence su ukinute. Rekla bih da su i jedna i druga mera donete bez detaljnije analize i bez uvida u iskustvo drugih zemalja.

„Ono najvažnije što bi obrazovne vlasti morale da urade kako bismo imali bolje udžbenike jeste izrađivanje dobrih i jasnih školskih programa.“

Ono najvažnije što bi obrazovne vlasti morale da urade kako bismo imali bolje udžbenike jeste izrađivanje dobrih i jasnih školskih programa. Pored programa, obrazovne vlasti treba da obezbede objektivan proces evaluacije udžbenika, zaštitu autorskog prava u toj sferi, edukaciju nastavnika o tome šta je to dobar udžbenik, dugoročan model finansijske podrške porodicama za nabavku udžbenika. Ono što ne treba da rade jeste mešanje u proizvodnju udžbenika.

Koji su najveći problemi na koje nailaze izdavači udžbenika? Čini se da je situacija danas manje jasna i izvesna neko ikada ranije.

S obzirom na to da je rad na udžbenicima dugoročan proces, izuzetno je problematično ako se uslovi rada neprestano menjaju, a takva situacija postoji od samog otvaranja tržišta udžbenika pre dvanaest godina. Kao i u mnogim drugim oblastima, i u oblasti obrazovanja izuzetno bi bila važna ideja o tome čemu težimo, to jest dugoročna strategija. Na taj način izdavači bi mogli neprekidno da unapređuju svoj rad, umesto da rade uprkos nečemu. Izdavaštvo nije samo biznis, ono je važna kreativna industrija koja angažuje veliki kreativni potencijal zemlje. Načinom odnošenja prema udžbenicima društvo pokazuje stav koji ima prema obrazovanju mladih generacija, to kako vidi sebe i na odgovarajući način lokalizuje naučna saznanja. Mislim da je zaštita domaćih izdavača udžbenika važan zadatak svake države.

„Načinom odnošenja prema udžbenicima društvo pokazuje stav koji ima prema obrazovanju mladih generacija. Mislim da je zaštita domaćih izdavača udžbenika važan zadatak svake države.“

Svedoci smo često priličnog stepena diletantizma u izdavanju udžbenika, kao i grešaka, nemara… Ko je za to najviše odgovoran?

Svaki udžbenik na našem tržištu mora da prođe proceduru odobravanja od Ministarstva prosvete i u tom smislu ne bi trebalo da bude udžbenika sa greškama. U sistemu u kojem postoji procedura odobravanja udžbenika izuzetno je važno to kako su sačinjene i kako su edukovane komisije za odobravanje. Takođe, ukoliko se na pravilan način vrednuje rad nastavnika, njima će biti važno da u radu koriste samo najbolje udžbenike, pa će i pažljivo birati među velikim brojem ponuđenih. No, moram da napomenem kako se izdavačima i autorima često prebacuje zbog nekih problema koji potiču iz programa – izbor tekstova u čitankama i odabir korišćenih naučnih pojmova, na primer, zavise pre svega od nastavnih programa.