U romanu “Čudesno putovanje” uživaće svi mali čitaoci, ali i oni roditelji koji još vole da podele vreme pre spavanja sa svojom decom uz dobru priču. Na ovom čudesnom putovanju, kao i u svim drugim važnim knjigama uz koje se odrasta, vodiće ih sigurna ruka jednog dobrog pisca.
Ispričaj mi, molim te, onda jednu priču koja se ne zove bajka, već nešto što se zaista dogodilo.
Ovom scenom i čuvenom molbom koja je poznata većini roditelja počinje “Čudesno putovanje” – nov roman za decu u izdanju “Kreativnog centra” kojim nam se prvi put predstavlja autor Zlatko Vasić.
U pokušaju da sinu pred spavanje ispriča priču koja se zaista dogodila, ovaj tata, koji je uz to i pisac, povešće svoje male čitaoce na pravo uzbudljivo putovanje. Kao i u svim velikim i slavnim romanima koje volimo, i ovde se govori o jednom hrabrom junaku koji kreće u avanturu upoznavanja sveta. I ako ste sada zastali i umorno pomislili kako će sve to biti isto ili vrlo slično tim pomenutim romanima – prevarili ste se.
- Roman „Čudesno putovanje“ je vaš prvi roman za decu. Kako se rodila priča o avanturi Putića koji kreće da upozna svet?
Nekoliko godina pre nastanka „Čudesnog putovanja“ pisao sam priče s neobičnim obrtima, s naopako okrenutim radnjama i čudnim likovima. Bile su to kratke priče za emisiju „Dobro jutro, deco“ Radio Beograda. U jednoj od njih junak je bio nesvakidašnji putnik koji se spremao na put. I verovatno bi i ta priča postala radijska da od samog nastanka ideje nisam imao osećaj da zahteva veći prostor. Jednostavno nije mogla da se ispriča u okvirima kratke priče. Na samom početku znao sam kakav će imati kraj. I to pre nego što sam imao ideju o tome kako da počne. Nakon prve rečenice sve ostalo je došlo samo od sebe. Posle malo više od dva meseca stigao sam upravo na onaj kraj za koji sam od prvog trenutka znao.
- Recite nam nešto više o samoj radnji?
Ovo je priča o putovanju kroz četiri godišnja doba i na četiri strane sveta. Započinje na malom vojvođanskom salašu jednog toplog avgustovskog dana, a završava se posle mnogo godina na istom mestu. Mladi stanovnik salaša čije je ime Putić, privučen prekrasnim prizorom dalekog sveta koji je ugledao kroz tarabu, odluči da se upusti u avanturu preko svoje dužine. A kada govorim o avanturi, mislim na odvažnu odluku da napusti svoje omiljeno mesto između saksija s muškatlama i otputuje u potragu za Gospodinom Svetom. Na tom putovanju Putić stiče znanje, veštine, prijatelje i, naravno, pronalazi ljubav. Zbog te ljubavi i jednog obećanja on je spreman da otputuje do samih zvezda. Ipak, ma koliko daleko otišao i čudesa doživeo, neće uspeti da se oslobodi svraba tabana koji mir mogu pronaći jedino na osunčanom mestu između saksija s muškatlama.
- Knjiga je namenjena mlađim osnovcima, zbog čega bi mogla da bude zanimljiva i roditeljima?
„Čudesno putovanje“ je knjiga nastala iz priča koje sam pričao sinu. Mislim da je ovo jedna od onih knjiga koje bi trebalo da budu pročitane naglas. Ona pruža mogućnost da se obnovi ona veoma važna veza roditelj–dete, koju stvara čitanje priča za laku noć, s tim što postoji mogućnost i zamene uloga. Ovu priču može roditelj da pročita detetu, ali i da je dete pročita roditelju. Bitna je samo ta veza zajedničkog uživanja u priči.
- Na svom putovanju Putić sreće brojne neobične junake – odakle je došla inspiracija za kreiranje ovako netipičnih junaka? Recite nam nešto više o samim junacima.
Inspiraciju za junake pronašao sam u sopstvenoj okolini. Inspirisali su me ljudi s kojima se svakodnevno susrećem. Prodavci, poznanici, komšije… Jednostavno sam im, kao u pozorištu, stavio maske, dao različite uloge, ali im nisam menjao suštinu. Pojedini junaci u knjizi u sebi sadrže zbir više stvarnih likova spojenih u jedan. Nisam želeo da od njih stvaram junaka koji će učiniti velika i slavna dela. Njihova uloga je potpuno drugačija. Oni su one važne ličnosti u životima svih nas koje nas usmeravaju na pravi put i na njih se uvek možemo osloniti. U priči, iako je Putić u potrazi za određenom jedinstvenom zvezdom, junaci koje susreće u toj potrazi i sami su zvezde iz sazvežđa njegovog putovanja. One od kojih dobija čaroban prah znanja, veštine, utehe i pomoć. Njima uvek može da se vrati, ali ga oni ne sputavaju kada ih napušta. Njihovo junaštvo se ogleda u pravom i iskrenom prijateljstvu.
- Vaš sin Strahinja, kome ste posvetili knjigu, od vas na početku knjige traži „jednu priču koja se ne zove bajka, već nešto što se zaista dogodilo“. Koliko je bilo teško ispričati priču koja će biti interesantna malim čitaocima, ali u isto vreme pokrenuti i neka važna pitanja koja se tiču važnih životnih tema (ispunjavanje obećanja, izlaska iz zone komfora, ali i važnosti saputnika na životnom putu, kao i važnost građenja sopstvenog „Dragog doma“…)?
Ne mogu reći da mi je bilo previše teško da napišem ovu priču. Čak naprotiv. U svakom trenutku pisanja „Čudesnog putovanja“ veoma sam uživao. Verovatno zbog toga što nisam razmišljao o tim pitanjima kao ključnim za nastanak priče i nisam se trudio da dam odgovore na njih. Jednostavno sam prelazio put zajedno s Putićem pokušavajući da što bolje dočaram određene delove priče i da je učinim zanimljivom. Ako su podsvesno i pokrenuta neka od važnih pitanja koja pominjete, podsvest je na njih i dala odgovore.
- Kako naći pravu meru između onog detinjeg i bajkovitog i važnih životnih tema u pričama za decu? Često pitanje za pisce jeste da li decu treba „štititi“ od tema kao što su smrt, starenje, bolest?
Mislim da deca nikada nisu – niti mogu da budu – zaštićena od tema kao što su: razvod roditelja, starenje, bolest ili smrt. Ona su okružena njima svakodnevno i nemoguće je to sakriti od njih. Ono što je nama piscima dato jeste mogućnost da o tim temama pišemo na deci prihvatljiviji način, da ih ublažimo i pokušamo da izgradimo zdrav stav kod dece prema onome što ih u budućnosti čeka. U „Čudesnom putovanju“ Putićev kraj sam prikazao kao nov početak. On se po jednoj verziji vraća na svoje omiljeno mesto između saksija s muškatlama, a u drugoj pretvara u polje. Ni smrt ne mora biti konačna i nepremostiva. Na kraju krajeva, naše znanje o njoj poprilično je oskudno.
- Koje su to knjige za decu koje su kod vas podstakle ljubav prema čitanju kada ste bili dete?
Veliki je broj knjiga koje bih mogao da izdvojim kao one koje veoma cenim i volim: „Knjiga o džungli“, „Dečaci Pavlove ulice“, „Doživljaji Toma Sojera“, „Hajduci“, „Orlovi rano lete“, „Mali princ“… Ipak, knjiga koja me je pratila tokom mog odrastanja i kojoj se često vraćam jeste „Ježeva kućica“ Branka Čopića. Nju smatram delom koje je obeležilo moje detinjstvo.
- Urednik ste književnog programa u Kulturnom centru Apatina – koliko su književnost i uopšte umetnost za decu zastupljene na našoj kulturnoj sceni danas?
Premalo. Osim nekoliko izuzetnih izdavačkih kuća i festivala namenjenih deci, koji nekim čudom opstaju, prostor namenjen našim najmlađima sve je uži. Istina je da su kultura i umetnost u našoj sredini odavno marginalizovane, a u okviru takve kulture književnost za decu je izgurana na samu ivicu.
Knjigu „Čudesno putovanje” možete pronaći u Klubu knjižari „Kreativni centar” (TC „Eurocentar“, Makedonska 30 / Dečanska 5, Beograd), preko sajta Kreativnog centra www.kcknjizara.rs, kao i u svim bolje snabdevenim knjižarama širom Srbije.
Izvor: Detinjarije.com
