Škole i pedagozi moraju da se više prilagode različitim mogućnostima introvertnih učenika, kako bi oni imali jednake šanse za uspeh.
Do skora, introverne osobe smatrane su stidljivim ili nesrećnim, ali danas se sve više obelodanjuju njihove prednosti. Suzan Kain, autorka knjige “Tihi: Moć introvernih u svetu koji ne zaklapa,” jedna je od najaktivnijih “zastupnika” introvertnih osoba a njen govor na TED konferenciji odlgedan je 14 miliona puta na Jutjubu.
Sada je napisala novu knjigu o introvertnoj deci i tinejdžerima: “Tiha moć: Skrivene snage introvernih.” Njena poruka je – introvernost nije osobina koju treba prevazići, već je treba prihvatiti i uvažavati.
Šta je introvertno dete? U intervjuu za Vašington post, Suzan objašnjava da je to dete koje uživa u samoći ili voli mirnije aktivnosti i druženje sa po jednim bliskim prijateljem. Glasne aktivnosti kao da im iscrpe baterije.
Suzan naglašava da introvernost nije isto što i stidljivost – stidljive osobe strahuju od osude okoline, introvertni ne.
Kako podsticati introvertnu decu?
Roditelj treba da se trudi da ih bolje razume. Za početak, da shvati da imaju drugačiji nervni sklop, koji ih čini osetljivijim na nadražaje. Kada žele da se povuku od galame i gužve, verovatno je njihov organizam fizički preplavljen.
Školski dan za njih može biti iscrpljujući i treba im vremena da obnove snagu kada se vrate kući, pa će težiti tišini i samoći.
Kako društvene mreže utiču na introvertnu decu? S jedne strane, pomaže im da komuniciraju bez odlaska na bučna mesta. S druge strane, dvadesetčetvoročasovno pristustvo vršnjaka preko interneta može biti iscrpljujuće. Roditelji treba da im pomognu da nauče da odvajaju važno od nevažnog kada su onlajn.
Suzan Kain ističe i da škole i pedagozi moraju da se više prilagode različitim mogućnostima introvertnih učenika, kako bi oni imali jednake šanse za uspeh.
“Većina introvertnih ljudi imali su veoma tegobna iskustva odrastajući u ekstrovertnom društvu, uvek osećajući da su u raskoraku sa očekivanjima okoline,” kaže ona. Naročito im teško pada grupni rad, koji današnji obrazovni sistem sve više potencira. “Samoća je jedan od najbržih puteva ka umovanju i razvijanju talenata,” poručuje ona.
Izvor: Detinjarije
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama
Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...
Postalo je tabu ponašati se prirodno u društvu svog deteta
Koliko me žalosti nedostatak saosećanja i responsivnosti prema deci, autoritarnost naročito prema bebama i todlerima (oprostite na psovci), isto toliko me pogađa i permisivnost – nepostavljanje očekivanja ponašanja, naročito kako...
Roditelj u virtuelnom dobu je sve zbunjeniji i neodlučniji
Autor: Katarina Đorđević Nekada se znalo: glavni „savetnici” u vaspitanju deteta bile su babe, tetke, strine i iskusne komšinice, a u slučaju komplikovanijih vaspitno-zdravstvenih dilema konsultovan je i – doktor...
Dirljiva majčinska priča o svim prednostima i manama porodica sa jednim detetom
Piše: Tamara Obradović Svoju porodicu posmatram kao harmoničan, savršeni skup – suprug, ćerkica i ja. Samo par meseci nakon porođaja shvatili smo koliki je bila blagoslav za nas. Brzo smo...
Nema komentara.