Škole i pedagozi moraju da se više prilagode različitim mogućnostima introvertnih učenika, kako bi oni imali jednake šanse za uspeh.
Do skora, introverne osobe smatrane su stidljivim ili nesrećnim, ali danas se sve više obelodanjuju njihove prednosti. Suzan Kain, autorka knjige “Tihi: Moć introvernih u svetu koji ne zaklapa,” jedna je od najaktivnijih “zastupnika” introvertnih osoba a njen govor na TED konferenciji odlgedan je 14 miliona puta na Jutjubu.
Sada je napisala novu knjigu o introvertnoj deci i tinejdžerima: “Tiha moć: Skrivene snage introvernih.” Njena poruka je – introvernost nije osobina koju treba prevazići, već je treba prihvatiti i uvažavati.
Šta je introvertno dete? U intervjuu za Vašington post, Suzan objašnjava da je to dete koje uživa u samoći ili voli mirnije aktivnosti i druženje sa po jednim bliskim prijateljem. Glasne aktivnosti kao da im iscrpe baterije.
Suzan naglašava da introvernost nije isto što i stidljivost – stidljive osobe strahuju od osude okoline, introvertni ne.
Kako podsticati introvertnu decu?
Roditelj treba da se trudi da ih bolje razume. Za početak, da shvati da imaju drugačiji nervni sklop, koji ih čini osetljivijim na nadražaje. Kada žele da se povuku od galame i gužve, verovatno je njihov organizam fizički preplavljen.
Školski dan za njih može biti iscrpljujući i treba im vremena da obnove snagu kada se vrate kući, pa će težiti tišini i samoći.
Kako društvene mreže utiču na introvertnu decu? S jedne strane, pomaže im da komuniciraju bez odlaska na bučna mesta. S druge strane, dvadesetčetvoročasovno pristustvo vršnjaka preko interneta može biti iscrpljujuće. Roditelji treba da im pomognu da nauče da odvajaju važno od nevažnog kada su onlajn.
Suzan Kain ističe i da škole i pedagozi moraju da se više prilagode različitim mogućnostima introvertnih učenika, kako bi oni imali jednake šanse za uspeh.
“Većina introvertnih ljudi imali su veoma tegobna iskustva odrastajući u ekstrovertnom društvu, uvek osećajući da su u raskoraku sa očekivanjima okoline,” kaže ona. Naročito im teško pada grupni rad, koji današnji obrazovni sistem sve više potencira. “Samoća je jedan od najbržih puteva ka umovanju i razvijanju talenata,” poručuje ona.
Izvor: Detinjarije
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Od vrtića govore engleski, programiraju, treniraju. A kad igraju „Čoveče, ne ljuti se”?
Kako je dvanaestogodišnjaku koji u jednoj radnoj nedelji mora da ispuni sve školske obaveze sa visokim ocenama, dva puta nedeljno nakon škole odlazi na strani jezik, dva puta na trening...
Pogledajmo se u ogledalu – ipak je i do nas
Piše Ljubinka Boba Nedić Da živimo u doba erozije svih vrednosti – poznato je. Da će to dovesti do dalekosežnih posledica, moglo se naslutiti. Da će se to dogoditi ovako...
“Bože, gde sam pogrešila?” ili nema goreg od nezahvalnog deteta
'Pitam se: da li ga je previše volela? A, kako se može premalo ili previše voleti sopstveno dete? Je li ćutala kada je još kao mlađi digao glas na nju,...
Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu
Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...
Nema komentara.