Škole i pedagozi moraju da se više prilagode različitim mogućnostima introvertnih učenika, kako bi oni imali jednake šanse za uspeh.
Do skora, introverne osobe smatrane su stidljivim ili nesrećnim, ali danas se sve više obelodanjuju njihove prednosti. Suzan Kain, autorka knjige “Tihi: Moć introvernih u svetu koji ne zaklapa,” jedna je od najaktivnijih “zastupnika” introvertnih osoba a njen govor na TED konferenciji odlgedan je 14 miliona puta na Jutjubu.
Sada je napisala novu knjigu o introvertnoj deci i tinejdžerima: “Tiha moć: Skrivene snage introvernih.” Njena poruka je – introvernost nije osobina koju treba prevazići, već je treba prihvatiti i uvažavati.
Šta je introvertno dete? U intervjuu za Vašington post, Suzan objašnjava da je to dete koje uživa u samoći ili voli mirnije aktivnosti i druženje sa po jednim bliskim prijateljem. Glasne aktivnosti kao da im iscrpe baterije.
Suzan naglašava da introvernost nije isto što i stidljivost – stidljive osobe strahuju od osude okoline, introvertni ne.
Kako podsticati introvertnu decu?
Roditelj treba da se trudi da ih bolje razume. Za početak, da shvati da imaju drugačiji nervni sklop, koji ih čini osetljivijim na nadražaje. Kada žele da se povuku od galame i gužve, verovatno je njihov organizam fizički preplavljen.
Školski dan za njih može biti iscrpljujući i treba im vremena da obnove snagu kada se vrate kući, pa će težiti tišini i samoći.
Kako društvene mreže utiču na introvertnu decu? S jedne strane, pomaže im da komuniciraju bez odlaska na bučna mesta. S druge strane, dvadesetčetvoročasovno pristustvo vršnjaka preko interneta može biti iscrpljujuće. Roditelji treba da im pomognu da nauče da odvajaju važno od nevažnog kada su onlajn.
Suzan Kain ističe i da škole i pedagozi moraju da se više prilagode različitim mogućnostima introvertnih učenika, kako bi oni imali jednake šanse za uspeh.
“Većina introvertnih ljudi imali su veoma tegobna iskustva odrastajući u ekstrovertnom društvu, uvek osećajući da su u raskoraku sa očekivanjima okoline,” kaže ona. Naročito im teško pada grupni rad, koji današnji obrazovni sistem sve više potencira. “Samoća je jedan od najbržih puteva ka umovanju i razvijanju talenata,” poručuje ona.
Izvor: Detinjarije
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dok pakujem odeću koju ste prerasli…
Eto ga opet ono doba godine. Krevet u dečoj sobi prepun je letnjih stvari koje su izvađene iz ormana, a zimske iz vakuum vreća traže svoje mesto na polici. Okružena...
Kako sam, od vaspitačice mog sina, naučio šta znači biti DOSLEDAN roditelj
Bilo je to davne 2006. Zima, sneg, napolju smrzlo, a ja sam došla u vrtić da pokupim nastarijeg sina, Sema, koji je tada imao 5 godina. Moja prijateljica Laura i...
Plašiti mlad svet da je brak mrak a dete neka crna aždaja je krajnje nenormalno
Uloga oca u odgajanju deteta je važna. Balkanski mentalitet opravdava to na drugačije načine. Glavne rečenice su: Naspavaj se sad dok još možeš, nećeš stići oprati ni kosu, preteško je,...
Vedrana Rudan: “U kakvom vremenu živimo – svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema”
U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema. Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim...
Nema komentara.