Škole i pedagozi moraju da se više prilagode različitim mogućnostima introvertnih učenika, kako bi oni imali jednake šanse za uspeh.
Do skora, introverne osobe smatrane su stidljivim ili nesrećnim, ali danas se sve više obelodanjuju njihove prednosti. Suzan Kain, autorka knjige “Tihi: Moć introvernih u svetu koji ne zaklapa,” jedna je od najaktivnijih “zastupnika” introvertnih osoba a njen govor na TED konferenciji odlgedan je 14 miliona puta na Jutjubu.
Sada je napisala novu knjigu o introvertnoj deci i tinejdžerima: “Tiha moć: Skrivene snage introvernih.” Njena poruka je – introvernost nije osobina koju treba prevazići, već je treba prihvatiti i uvažavati.
Šta je introvertno dete? U intervjuu za Vašington post, Suzan objašnjava da je to dete koje uživa u samoći ili voli mirnije aktivnosti i druženje sa po jednim bliskim prijateljem. Glasne aktivnosti kao da im iscrpe baterije.
Suzan naglašava da introvernost nije isto što i stidljivost – stidljive osobe strahuju od osude okoline, introvertni ne.
Kako podsticati introvertnu decu?
Roditelj treba da se trudi da ih bolje razume. Za početak, da shvati da imaju drugačiji nervni sklop, koji ih čini osetljivijim na nadražaje. Kada žele da se povuku od galame i gužve, verovatno je njihov organizam fizički preplavljen.
Školski dan za njih može biti iscrpljujući i treba im vremena da obnove snagu kada se vrate kući, pa će težiti tišini i samoći.
Kako društvene mreže utiču na introvertnu decu? S jedne strane, pomaže im da komuniciraju bez odlaska na bučna mesta. S druge strane, dvadesetčetvoročasovno pristustvo vršnjaka preko interneta može biti iscrpljujuće. Roditelji treba da im pomognu da nauče da odvajaju važno od nevažnog kada su onlajn.
Suzan Kain ističe i da škole i pedagozi moraju da se više prilagode različitim mogućnostima introvertnih učenika, kako bi oni imali jednake šanse za uspeh.
“Većina introvertnih ljudi imali su veoma tegobna iskustva odrastajući u ekstrovertnom društvu, uvek osećajući da su u raskoraku sa očekivanjima okoline,” kaže ona. Naročito im teško pada grupni rad, koji današnji obrazovni sistem sve više potencira. “Samoća je jedan od najbržih puteva ka umovanju i razvijanju talenata,” poručuje ona.
Izvor: Detinjarije
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dečiji biseri: “A gde ćete vi da živite kad se ja udam?”
Na Instagram nalogu Zelene učionice objavili smo jedan zanimljiv poster i uz njega pitanje za sve pratioce: “Koje je najčudnije pitanje koje vam je dete postavilo, a da niste mogli...
Deca nisu htela na porodični izlet, pa su roditelji “poveli” modem
Kada su Australijanka Kasi Lengan i njen muž saopštili svojoj deci da su isplanirali porodični izlet za vikend kako bi više vremena proveli zajedno, nisu naišli na oduševljenje. Pošto su...
Ako dete ne želi da se uči svakodnevnim poslovima
Ovladavanje umećem tiče se razlike između „želim“ i „mogu": „Ne želim, ali ako baš zatreba – mogu." Danas ću se malo zadržati na poslu – kaže „lenja“ mama“ svom detetu...
Ne možemo znati koje dete će biti problematično, ali možemo znati čije!
Piše: Snežana Golić, pedagog U ranom detinjstvu ne može se naslutiti koje dete će biti „problematično“, jer većina greši – oni su samo deca, ali se može sa 99% sigurnosti...
Nema komentara.