Iskustva ruske porodice sa petnaestoro dece

Imamo 15 dece, ali smo uvek sve sami radili Ako je u porodici sve pravilno raspoređeno i svako ispunjava svoje obaveze, sve će biti u redu.

Žena i ja se praktično ne svađamo. U našoj porodici vladaju sloga i ljubav. Ako se pojave neke nesuglasice oko vaspitanja mi se osamimo u sobi, zatvorimo vrata i to rešimo između sebe. Trudimo se da sve vreme imamo na umu to da nas deca gledaju – kako se ponašamo, kao razgovaramo. Ona će postupati isto tako, zato treba sve vreme da se kontrolišemo.

Pročitajte i: Porodice koje imaju više dece su srećnije

Nismo pristalice fizičkog kažnjavanja, trudimo se da na decu utičemo rečima. Možemo da ih lišimo nekog zadovoljstva, na primer, da im izvesno vreme zabranimo da se igraju na kompjuteru. Uglavnom ih kažnjavamo zbog bezobrazluka i zbog reči-parazita koje donose iz škole. To nisu psovke, o psovkama ne može biti ni govora, ali im ne dozvoljavamo da kažu ni «ono, brate». Objašnjavamo im zašto je to loše. I mi smo ljudi koji veruju u Boga, drugi nas gledaju – kako se ponašamo, šta govorimo, i donose zaključke o hrišćanima uopšte. Treba da budemo na nivou, da pružamo primer.

Trudimo se da se deca svestrano razvijaju. Još dok je Ljuba išla u vrtić bavila se gimnastikom, išla je na takmičenja, donosila je medalje. Išla je u Školu olimpijskih rezervi. A onda je morala da bira između sporta i muzike i izabrali smo muziku. I Vera se bavila gimnastikom, i ona je osvajala medalje. Dve medalje je osvojio Jelisej – on je trkač. Deca još mole da idu u školu slikanja, svi lepo slikaju, ali ne želimo da ih preopteretimo.

Nikad nisam mislio da ću postati otac mnogo dece. U porodici mog tate bilo je 8 dece, ali nisam pokušao ni da zamislim sebe u toj situaciji. Prvo dete mi se rodilo kad sam bio u vojsci. Demobilisao sam se 1985. godine, a 1986. godine nam se rodio Valera. Nismo planirali da rađamo više dece, ali smo 1990-ih godina postali verujući i naš odnos prema deci se promenio. Deca su dar Božiji. I ove poklone smo primali s radošću. Jeste, bilo je teško, ali imam dobar posao i izborili smo se.

Pročitajte i: Zašto sе ne volе velike porodice?

Nikad nismo težili luksuzu. Za sve što nam je potrebno uvek smo imali dovoljno. Kad god bih saznao da je žena ponovo trudna uvek bih se obradovao. Ona se prvo plašila da mi to kaže, mislila je da ću biti nezadovoljan, ali sam se ja radovao. Stambeno pitanje smo rešili 1998. godine, pre toga smo živeli u zajedničkom stanu, u jednoj sobi. A kad nam se rodilo sedmo dete napisali smo Luškovu i dobili smo dva stana. Sedam godina kasnije dobili smo još dva stana. Sad još gradimo kuću van grada, zato što su se starija deca poženila i poudavala i mlade porodice treba da se odvoje. Glavna stvar za porodicu s mnogo dece je stan.

Dve najstarije kćerke su se udale u Australiju – za braću iz porodice s mnogo dece. U toj porodici ima 12 dece, sva su već odrasla, samo dvoje nisu u braku. Naša su mlađa, zato nas očekuje još mnogo svadbi.

Stariju decu savetujemo samo onda kad sama to zamole. U njihove porodice se ne mešamo. Jasno je da u mladim porodicama ne protiče sve glatko, potrebno je vreme da se naviknu, ali ako nas pitaju, kažemo im gde je bolje da popuste, a gde da insistiraju. Unuke nam ostavljaju vrlo retko, smatramo da svoju decu treba sami da vaspitavaju. Možemo da pomognemo kad je potrebno – na primer, ako odrasli treba da idu u dom zdravlja ili na ispite mogu da ostave unuke kod nas. A imamo još svoju decu da gajimo.

Prethodna strana 1 2 3 Sledeća strana

Podeli tekst: