Ove reči dečaka sa kojim pričamo u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu možda i ne bi zvučale tako tužno i strašno u isti mah da ih ne izgovara dete koje je za tako malo godina prošlo mnogo strave i užasa. Rano detinjstvo za dečake koje smo zatekli u Zavodu bilo je pravi pakao: zlostavljanje i zanemarivanje, prosjačenje, maltretiranje kako fizičko tako i psihičko…
– Ovde je lepše nego gde sam živeo. Tamo ništa nisam imao – kaže dečak tužnim glasom, zamuckujući.
Kada je došao u ovu ustanovu, ovaj dečak nije znao ni da čita ni da piše.
– Naučio sam i da slušam – kaže bojažljivo.
Slobodno vreme ovi mališani provode u igranju i druženju, ali i u učenju novih stvari.
„Deca uglavnom dolaze iz rasturenih porodica. Učimo ih svemu, ali ovde prvi put u životu dobiju pažnju, ljubav i poverenje“
Dragan Rolović, direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine
Sklonjeni s ulice koja nije bezbedno mesto za decu, novu šansu za bolje sutra dobili su mnogi dečaci zahvaljujući PIT programu.
– Osnovne stvari koje se nekako podrazumevaju ova deca pre dolaska nisu znala. Oni ne znaju kako se koristi sapun ni čemu služi četkica za zube. Učimo ih kako da podese na česmi toplu ili hladnu vodu. Učimo ih da čitaju, pišu, računaju, kako da se ponašaju, lepo ih vaspitavamo i učimo ih da komuniciraju – objašnjava Milena Ralić, jedna od vaspitača u ovom centru.
.){kind=link}