Nakon ovog mini zemljotresa u našoj kući, stvari se stišaju. Njima suze teku, ja zadržavam strog izraz lica, a u sebi se raspadam. Samo što taj isti dlan ne okrenem ka sebi i lepo sebi lupim nekoliko šamara čisto da stvari budu jednake. Ponekad se sakrijem u kupatilo i dobro isplačem i kritikujem sebe za nemoć da ih drugačije naučim, vaspitam, odgojim. I onda da stvari budu još gore, oni dolaze i meni se izvinjavaju!!! E tek tada se osećam kao najgora mama na svetu.
Zagrlim ih i upustim se u objašnjenje da nije u redu da tako rešavamo konflikte, da moramo da koristimo reči, da udaranje nije rešenje i sve po redu. TADA me slušaju i klimaju glavama.
I tako bar jednom u dva meseca mi prolazimo kroz isto. I ja iznova i iznova pokušavam da nađem humaniji i meni prihvatljiviji način da od njih napravim prave ljude. Pokušavam da ih humorom ili golicanjem izbacim iz histerije u koju upadnu, nekad uspešno nekad ne.
Ovo je najbolje što umem. Prestala sam sebe da kritikujem za svaku stvar koju ja kao roditelj uradim, a koja nije po svim pravilima psihološki ispravnog odgajanja dece. Oni su moje najveće ljubavi i to oni osećaju i znaju. Nadam se da im ta moja ljubav nadomešćuje povremene slabosti koje me spopadnu.
Kao mali znak da su ipak na pravom putu je skorašnja izjava Lukine učiteljice: „Tako mladi roditelji, a tako fino vaspitano dete“.
Autor teksta i fotografije: Marija Taraba
Se tekstove Marije Tarabe možete čitati ovde (link).
Izvor: Najbolja mama na svetu
Postoje i druge kazne ali moraju biti dosledne, I bez urlanja (i skakanja na dete) a i mez moljakanja i tuge na kraju sto ste udarili dete! Izgleda da su ove stvari uobicajene za nas a daju samo lose! Dosledni cim dete pocne da konta. Toliko je danas imaju privilegija koje im znace a trebalo bi da moraju da ih zasluze! Vi sami znate do cega je detetu stalo a nije elementarna potreba a treba ga zasluziti ponasanjem. Ukinutu privilegiju, ili stvar np igracku ili neki dodatni posao mozete ponovo vratiti ili zadrzati ako dete nije potpuno popravilo ponasanje!Ovim se i dete uci da ima i prava i obaveze i da neelementarna prava mogu biti i suspendovana. Pogledajte knjigu “Disciplina bez vikanja” iz Psihopolisa. I naravno, morate da imate komunikaciju sa detetom jer bez toga nema nista! Razgovarajte sa detetom i kad je pod kaznom i insistirajte na tome da kazna i duzina zavise od njega i da nisu Vas hir!
Teorija je jedno, praksa nesto sasvim drugo. Sve sto Ste napisali svaki, ama bas svaki roditelj, zna i zeli da uradi.
Nazalost, ni jedno dete (ili retko koje) igra po tim pravilima ponasanja koja navodite.
Moja 2.5 godine stara cerka je jedna jako temperamentna devojcica sa karakterom kao kuca.
Verujte da apsolutno izdominira u psiholoskim igricama kada pokusavamo da je vaspitavamo po savetima poput Vasih.
Potpuno mi je jasna bespomocnost ove majke, znam osecaj kad posle mnogo buke ostanete sa mislima koje vas pitaju: da li to sve moze bolje? A mozda sam ja los roditelj?
A ZNAM da nisam. Jednostavno, toliko vremena, paznje i ljubavi ne moze da bude lose.
To je tako.
Naravno, postoje batine i BATINE. Ove druge ne zelim ni da pominjem. To su nedozvoljene stvari.
http://ljiljinoblogovanje.blogspot.de/2015/07/25.html