Mladi u Srbiji svoje slobodno vreme provode u druženju i zabavi, značajan izvor podrške im je porodica, institucije države ne ulivaju njihovo poverenje, a čak tri četvrtine omladinaca ima želju da emigrira.
Foto: Unsplash
ŠKOLOVANJEM PROTIV PESIMIZMA
Preko preče…
Viši stepen završenog školovanja nije ravnomerno zastupljen među mladima različitog društveno-ekonomskog položaja. Viši društveno-ekonomski položaj garantuje viši nivo stečenog obrazovanja, veće akademske aspriracije, povoljniji status diplome i uspešnu karijeru. Sistem direktno podstiče prekarnost i rada i radnika, što je takođe potvrđeno analizom faktora koji utiču na izbor posla, među kojima dominiraju plata i sigurnost radnog mesta.
Rezultati istraživanja pokazali su da su mladi višeg društveno-ekonomskog položaja obrazovaniji, imaju veće obrazovne aspiracije i bolji prosek ocena. Društveno-ekonomski položaj umnogome određuje šanse za sticanje fakultetske diplome. Nivo napretka na društvenoj lestvici je nizak, a sistem obrazovanja nastavlja da stvara obrazovnu i socijalnu nejednakost.
Mladi su više zadovoljni (43 odsto) nego nezadovoljni (27 odsto) sistemom obrazovanja u opštem smislu. Međutim, velika većina mladih (80 odsto) slaže se da postoje slučajevi korupcije u obrazovnim ustanovama, odnosno na fakultetima (gde se ocene i ispiti mogu kupiti).
– Sve je usmereno ka principu “preko preče”. Ako tako može da se završi fakultet, da se kupi diploma… Ukoliko roditelj vidi da dete ne može da završi srednju školu, upisuje ga u privatnu. Uplati se jedna četvrtina do poslednjeg tromesečja, i tri, četiri jedinice nestanu za 15 dana… To je sve posledica sistema vrednosti i toga da roditelji nisu u mogućnosti, a čini mi se da nisu dovoljno ni okrenuti deci na pravi način – smatra psiholog Marina Nadejin Simić.
Većina mladih (53 odsto) smatra da obrazovanje u školama i na fakultetima nije dobro prilagođeno aktuelnom svetu rada. Ipak, smatraju da to neće biti velika prepreka na njihovom putu do pronalaženja posla po završetku školovanja.
O POLITICI
Demokratija i EU može, ali politika ne
Mladi nisu zainteresovani za politiku – ne raspravljaju o politici, niti se trude da budu politički informisani. Institucije države i društva ne uživaju poverenje mladih, a to posebno važi za političke stranke. Iako je u Srbiji rašireno nezadovoljstvo stanjem demokratije i demokratskih vrednosti, ipak postoji podrška demokratskom političkom sistemu u opštem smislu.
Tome ide u prilog i to da u aktuelnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, samo je četvoro poslanika mlađih od 30 godina, te su mladi u ovom predstavničkom telu zastupljeni sa samo 1,6 odsto.
Pristupanje Srbije Evropskoj uniji kod mladih ispitanika priziva pozitivne asocijacije i stav da bi to imalo pozitivne efekte za srpsku privredu, politički sistem i kulturni identitet, a približno jedna četvrtina njih smatra da Srbija nikada neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu. Iako je tri četvrtine ispitanika koji su imali pravo glasa na prethodnim parlamentarnim izborima zaista i glasalo, učešće u raznim nekonvencionalnim oblicima političkog aktivizma relativno je malo. Nepoverenje u institucije je veoma izraženo; polovina mladih uopšte nema poverenja u političke stranke.
“Mladi su pretežno nezadovoljni demokratijom u Srbiji. Stanje nijedne od najvažnijih demokratskih vrednosti nisu ocenili kao dobro”, kažu autori istraživanja.
ODLAZAK IZ ZEMLJE
Egzodus mozgova – trajno stanje
Među mladima je rasprostranjena želja da odu iz zemlje. Iako je želja za boljim životnim standardom glavni razlog za emigraciju, intenzitet te želje je više povezan sa pesimističkim viđenjem budućnosti srpskog društva nego sa trenutnom materijalnom situacijom.
Prema rezultatima istraživanja, čak tri četvrtine mladih u Srbiji izražava želju ili nameru da emigrira, što stavlja Srbiju na prvo mesto među zemljama u regionu, u kojima takvu želju ima u proseku polovina ispitanika. Među ispitanicima koji žele da napuste zemlju, jedna petina bi otišla na godinu-dve, dok bi jedna petina u inostranstvu ostala dvadeset godina ili ceo život.
“Glavni faktori koji mlade teraju na odlazak iz zemlje su loša situacija i pesimizam kad je reč o poboljšanju socijalnih uslova, dok su glavni faktori koji mlade privlače da odu iz zemlje želja za poboljšanjem sopstvenog materijalnog položaja i bolje obrazovanje”, objasnili su autori ove studije.
– Egzodus mozgova je trajno stanje. U praksi se pokazalo da je za decu bolje da budu negde van, ukoliko za cilj imaju da nešto na pravi zaista postignu u svom životu – kaže sociolog Ratko Božović.
U koju zemlju bi mladi voleli da se isele? Ispitanici su se najčešće opredelili za Nemačku – zemlju u koju, po tradiciji, ciljano odlazi najviše ljudi iz Srbije.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Pedijatar: Crnoj Gori preti epidemija malih boginja
Epidemija morbila u Crnoj Gori je realna, izjavio je pedijatar Nebojša Kavarić i to obrazlaže podatkom da je trenutno 90 odsto dece 2019. godište nevakcinisano. "U Crnoj Gori imamo oko...
Italijanski fotograf pokazuje kako izgleda detinstvo u različitim krajevima sveta
Italijanski fotograf Masimo Bieti putuje svetom fotografišući ljude sa raznih meridijana. Među njegovim modelima posebno mesto zauzimaju deca, čije fotografije pričaju priču o detinjstvu u svim krajevima sveta - od...
Dečaci lekari, devojčice sestre? Slika koja je izazvala debatu na društvenim mrežama
Fotografija devojčice i dečaka u uniformama sestre i lekara nedavno je izazvala žestoke reakcije na društvenim mrežama nakon što ju je podelio Tviter nalog Medical Shots. Mnogi su sliku okarakterisali...
Praistorijski Evropljani hranili su bebe na flašicu životinjskim mlekom
Na arheoliškim nalazištima u Evropi pronađene su male keramičke posude, ponekad u obliku životinja, sa izlivom kroz koji je mogla da se sipa tečnost. U njima su pronađeni ostaci životinjskog...
Nema komentara.