Iz ugla jedne tinejdžerke: Novogodišnja braća Grim

Odluka je puno a sve su nekim čudom vezane za 01. januar i nekim čudom se ponavljaju iz godine u godinu. Moj zaključak je da lažete kao braća Grim, zajedno.

Svanuo je famozni prvi januar. Nije baš preterano bitno što je 2022. godina jer je svake godine najbitniji taj prvi dan. Tog dana počinju sve promene. Bar u mojoj porodici. Počeću od onih najozbiljnijih i najodgovornijih, mame i tate.

Prestaju da puše. A 31. decembra su kupili boks cigara na koji su pukli 3.000 dinara. Preračunato u tinejdžerski džeparac to je deset izlazaka na kafu.

Prestaju da jedu hleb i ostala testa. Upravo prebrojano u 9.00h, u fioci imamo dva neotvorena pakovanja tost hleba, jedno pakovanje zemički, jedan hleb sa susamom, jedan sa semenkama i pakovanje belog hleba isečenog na kriške. Na stolu, prekrivene folijom, dve činije sa kiflicama i kroasanima. Zamrzivač ne otvaram, ali potpisujem da ima bar desetak kesa raznoraznog zamrznutog peciva. Što slanog, što slatkog. I kao u svakoj odgovornoj srpskoj porodici, i u mojoj imaju obavezne rezerve brašna, praška za pecivo, kvasca… i šta već ide uz to. Ako ispune svoje obećanje i prestanu da jedu testo, ove količine će nam potrajati najmanje do leta.

Ležu ranije i ustaju ranije. Ups… dočekali su zoru. A evo jutros u kući crkvena tišina. Probudilo me je sunce, prelepo svetlo jutro. Izašla sam iz sobe, prošetala kroz kuću u potrazi za bilo kim budnim. Sva vrata od soba su zatvorena. Kroz ta zatvorena vrata čujem ravnomerno disanje. U dnevnoj sobi „višak“ gostiju mirno spava. Vidim ja da će nama jutro početi, najranije, oko podne.

Prestaju da piju gazirano. Po mojima 01. ne počinje u ponoć. Njima dan traje dok ne odu da spavaju. Tako da… pilo se do jutra i gazirano, i negazirano i pomešano… A stiže i repriza Nove Godine, pa Badnje veče, pa Božić, pa Srpska Nova … E baš bih da vidim kako će ono što piju smontirano sada da razmontiraju.

Obavezna šetnja svako veče. U novembru su usvojili štene, lutalicu, pa to možda i pomogne da ostvare ovu odluku. Inače, osim dobre volje, sve ostalo im je problem. Ne uklapa im se satnica, pada kiša, duva vetar, treba da se sprema večera, pomaže deci oko obaveza, hitno nešto ispegla… Pojava psa je uvela obavezu da se izađe ali problem je sada da se umesto dvoje, uklopi troje. Pozove tata mamu da prošetaju psa. A ona uvređeno odbrusi: „Ne zoveš me da ti prošetaš sa mnom, nego me zoveš da ja prošetam sa vama“. Ostade tata zbunjen. Garantujem da nikada neće ukapirati u čemu je razlika. Svakako je njih troje zajedno.

U januaru će rezervisati letovanje. Godinama dočekamo kraj jula bez ideje kuda na odmor. Mislim, imamo mi mnogo ideja ali nemamo onu pravu. Onu koja svima odgovara. Realno, nama deci je svejedno. Ne pravimo pitanje i nemamo posebne zahteve. Realno, ni tata nije previše izbirljiv. Tako da „svi“ znači mama. Prvo, nikada ne ide dva puta na isto mesto. Drugo, more mora da ima borove, malo peska, malo stena, malo plićaka, malo bistre dubine. Mora da bude i dovoljno slano. I da bude mirno za spavanje ali i da ima gde da prošeta. Od silnog traženja takve lokacije, obično je rezervišemo cela dva dana pred put. Javiću vam šta su pronašli ove godine… nadam se pre početka avgusta.

Prestaju da se nerviraju. Aaaa… nema više nerviranja oko gluposti. U gluposti spada skoro sve. Ko je šta rekao, kome je ko rekao, šta je rekao, zašto je rekao, zašto nije… U gluposti spada gužva na kasi, nečije prebiranje po hlebu na policama, nekulturni prodavci… Glupost je gužva u saobraćaju, pešaci koji pretrčavaju ulicu, neusklađeni semafori i nedostatak mesta za parkiranje. Nervira ih televizijski program. I sadržaj, i nepismenost, i informacije i dezinformacije a i sam paket. Da li je glupost što kokakola više nije u staklenim flašama kad ionako prestaju da piju gazirano? Će vidimo…

I tako bih mogla da nabrajam do prekosutra. Odluka je puno a sve su nekim čudom vezane za 01. januar i nekim čudom se ponavljaju iz godine u godinu. Moj zaključak je da lažete kao braća Grim, zajedno.

Moj mlađi brat od 01. januara počinje da uči istoriju, vraća se na dijetu, i obnavlja karticu za teretanu. Stariji brat počinje da sprema ispite.

Jedino ja nisam ništa planirala za 01. januar. Što bih išta menjala? Ako se svi oko mene promene i ispune svoja novogodišnja obećanja, meni će biti sasvim dovoljno. A oni što ništa nisu ni obećali, ne mogu ni da me razočaraju. Iako imam sedamnaest godina, verujem u magiju novogodišnje noći, Deda Mraza, irvase… Volim da kitim jelku, kupujem poklone i osmeh dragih ljudi kada ih obradujem. Verujem u iskrene želje i najviše u ljubav. Sigurna sam da tamo negde postoji razlog za sve. I što se desi, i što se ne desi. Nekome sam u srcu, nekome sam draga, nekome sam posebna i jedina. Naćiće me u nekoj novogodišnjoj želji. U nekoj narednoj godini.

Ja sam od onih koje ponoć rastuži. To je neka boemska tuga pomešana sa srećom a možda je to samo blesavo tinejdžersko ludilo. Na neke pesme mi lako krene suza. Stisnem ja srce, stisnem zube ali sve se zaglavi u grlu. I nema šanse da progutam emocije. Sad bi neki rekli da sam plačibip… ali lako je njima, sve im je crno-belo. Mi koji imamo nijanse, e mi nadrljasmo.

Eto, rastužih se opet, a samo sam htela da vas podsetim na sva novogodišnja obećanja. I želela sam da vam poželim da ih ostvarite. I da vam kažem da baš i nije bitno da li ćete baš sva ispuniti. Važno je da ste vi srećni.

I najbitnije sam ostavila za kraj, odnosno za početak. Družili smo se cele godine i nadam se da ćemo nastaviti. Iako sam ponekad bila možda malo gruba, ne ljutite se. Kako bi vi rekli „To je za vaše dobro“. Nije lako sa tinejdžerima, ali nije lako ni sa roditeljima. Prođu sve loše ocene, neopravdani izostanci, kašnjenja kući, sitne laži, razbacane čarape, neoprani sudovi… a ostaje samo jedno. Opet ljubav. Želim vam je neizmerno i neprolazno. Vaši tinejdžeri vas mnogo vole a to vide oni koji nas puste da tu ljubav pokažemo. Eto cele 2022.godine. Ako to niste uvrstili u plan za 01. januar, onaj baksuzni, kog ionako svi planovi propadnu, vi krenite od drugog.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: