– Ja ne prosim, ja sam na koncertu. Sviram svakoga dana za Beograđane. Po kiši, snegu ili vrelom letnjem danu, ja sam na istom mestu i radim ono što volim kako bih muzikom ulepšala grad – kaže Milica Petrović (12), violinistkinja iz Beograda, koja od svoje osme godine svira za sve slučajne prolaznike na glavnoj gradskoj štrafti.
Svakodnevnu buku Knez Mihailove nadglašava zvuk poznatih melodija najvećih svetskih kompozitora, koje stvara ova talentovana devojčica.
Višestruko nagrađivana, čak 22 puta je osvajala prvo mesto na takmičenjima, od toga dva puta na republičkom. Do sada je samo jednom osvojila drugo mesto i to ni manje ni više nego na međunarodnom takmičenju u Parizu. U očima dvanestogodišnjakinje, sjaj i lepota glavnog grada Francuske jednaki su onom iz Bačke Topole, s obzirom na to da su to mesta i takmičenja kojih se najradije seća.
– Želim da delim muziku, volim da me što više ljudi čuje. Neprocenjivo mi je zadovoljstvo da odlazim u starački dom i svojom muzikom uveseljavam bake i deke. Osim toga, shvatila sam da mi sviranje na ulici mnogo pomaže kod oslobađanja od treme, što mi znači za takmičenja – kaže ova mlada umetnica.
Milica je učenica Muzičke škole „Davorin Jenko“, u klasi profesorke Marije Kovačević, za koju kaže da joj je kao druga mama. Za roditelje i mlađeg brata Ivana tvrdi da su joj najveća podrška. Oni joj svakoga dana prave društvo na uličnom koncertu, ali nije oduvek bilo tako.
– Kada sam mami prvi put rekla da želim da sviram na ulici, njoj je to bilo jako strašno i bilo ju je sramota, morala sam svaki dan da je molim da me pusti – priseća se Milica.
Njena majka, Ranka Teparić Petrović, priznaje da joj je bilo jako teško da je pusti da svira na ulici.
– To je mene neizmerno uplašilo, razmišljala sam šta će ljudi pomisliti. Mi ne prosimo, mi smo tu jer se Milici to jednostavno toliko dopada, uživa da svira za ljude. Ali ona to ne gleda na način na koji ja gledam – objašnjava Ranka, koja je inače profesor klavira u Muzičkoj školi „Vatroslav Lisinski“.
Iako svakodnevno dobija pohvale, nakon priredbi u školi susrela se i sa negativnim komentarima vršnjaka.
– Nije bilo lako, bila sam tužna, ali sam brzo to prebrodila. Mama i tata mi kažu da je to njihov problem.
Milica mašta da jednoga dana svira na velikom koncertu, ali bi volela i da ona bude ta koja će učiti decu da sviraju, kako bi mogla da ih vodi na takmičenja.
SAMA PLAĆA SVA TAKMIČENJA
Na prvo takmičenje je otišla uz pomoć jednog donatora, koji ju je čuo u prolazu, na ulici. Odlazak je opravdala osvojenim prvim mestom. Sada sama zarađuje kako bi mogla da ide na takmičenja, ali i da bi obnavljala opremu kao što su žice, gudalo i strune.
– Nikada nije dobila stipendiju ili bilo koji drugi vid pomoći od države – kaže Miličina mama Ranka.
ZNA NEMAČKI, TRENIRALA I FUDBAL
Milica pohađa Osnovnu školu „Branko Ćopić“ i odlična je učenica, a osim violine, svira i klavir i violončelo, priča nemački jezik a do nedavno je trenirala veoma uspešno i – fudbal.
FONDACIJA ZA TALENTE
Fondacija za mlade talente koju je Grad Beograd osnovao prošle godine pomogla je na desetine mladih talentovanih sportista, muzičara, budućih naučnika. Milica Petrović bi, bez dileme, mogla da se nađe na nekom njihovom narednom spisku.
Jovana Todorov
Izvor: Blic
