Ako u tvom životu postoji čovek pred kojim se ne bojiš biti mali, glup, bespomoćan, u svoj nagosti svoga otkrovenja – taj čovek je tvoja zaštita.
Jevgenij Leonov, Pismo sinu
(Iz knjige: „Pisma sinu”, 1992)
Andrjuša, voli me kao što ja volim tebe. Znaš kakvo je bogatstvo – ljubav. Doduše, neki smatraju da moja ljubav nije odgovarajuća i da od nje ima samo štete. Možda je tebe, da budeš primeran đak, zapravo omela moja ljubav? Ta nijednom te nisam izbubetao za svih devet godina škole.
Sećaš se: ti si pred tablom pravio grimase i ceo razred je crkavao od smeha, a mene je posle učiteljica dugo kritikovala. Izgledao sam kao da sam kriv za trojicu, kao ja sam đače i stojim u ćošku a ona mi čita bukvicu. Bio sam spreman na svako moguće poniženje, ali njoj ništa nije dosta: „Te čas je propao… te nismo kvalitetno utrošili tih 45 minuta… te on ništa ne zna a ni drugima ne da da nauče… te moraćete ga ispisivati iz škole… te na njega reči uopšte ne deluju…”
Znoj mi je probio košulju, sako i mokasine, a ona ne popušta. Dobro, mislim se, danas ću ga namlatiti i gotovo! S tim mislima presecam kroz školsko dvorište i izlazim na Komsomolski prospekt. Od uzbuđenja ne mogu ni da sedem u taksi ni na trolejbus, cepam peške…
Neka žene vuklja tešku torbu, dete plače, videvši me, osmehuje se, iza leđa čujem kako majka govori: „Vidi, smeje ti se Vini Pu…” Pozdravlja me nepoznat čovek… Jesenji vetar fijuče mi oko glave. Kući prilazim sa osećanjem da sam ja primio udarac, i voljno. Ulazim u kuću, potpuno sam zaboravio za batine i, ugledavši te, pitam: „Je li, kakve si ti to pravio grimase što su se svima dopale, pokažider.” I crkavamo od smeha.
I tako do sledećeg poziva. Majka ti u školu ne ide. A ja ležim i mislim: kad bi me noćas pozvali na snimanje u drugi grad ili kad me ne bi pustili sa probe… Ali Vanda ujutro plače i ja otkazujem let, izlazim sa probe, trčim u školu da zauzmem svoju poziciju u ćošku. Kakve su sve sitnice zaslužne za naše duševne patnje…
Ova pisma i pišem da bih ispravio nešto što ne valja, i verovatno izgledam smešno i nezgrapno kao neki moji likovi. Ali to sam ja! U suštini, druže stari, ne postoji ništa prostije od žive brige očinskoga srca.
Kada sam van kuće, sam i setan, prisećam se svake tvoje reči i svakog pitanja, želim da zauvek razgovaram s tobom i čini mi se da ceo život nije dovoljan da o svemu prozborimo. Ali znaš li šta je najvažnije – ja sam to shvatio posle smrti svoje mame, naše bake. Eh, Andjuša, ako u tvom životu postoji čovek pred kojim se ne bojiš biti mali, glup, bespomoćan, u svoj nagosti svoga otkrovenja – taj čovek je tvoja zaštita.
Uskoro stižem kući.
Otac.
Lenjingrad, 3. oktobra 1974. godine
Jevgenij Leonov (1926–1994), sovjetski pozorišni i filmski glumac, komičar, našoj je publici možda najpoznatiji kao ruski Vini Pu. Njegov sin, Andrej Leonov (rođ. 1959), takođe je glumac. Posle popučlarnog TV serijala u kome igra oca pet ćerki, Andrej je dobio nadimak „Glavni tata u zemlji”.
Izvor: http://www.kulturologia.ru/blogs/260515/24651/
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: TATATATIRA!
Pet saveta za očeve tinejdžera: Prva devojka – šta sad?
Ćale, ako slučajno imaš sina tinejdžera koji slučajno ima prvo emotivno zbližavanje sa devojkom u životu, šta je ono što želiš da on zna? Koje tvoje greške ne želiš da...
Kako se ponaša dečak kom u velikoj meri nedostaje očeva pažnja
U savremenom svetu porodice provode najveći deo svog dana razdvojene. Pa čak i onda kada vam se čini da za svoje dete radite mnogo – vozeći ga na treninge, privatne...
Šta se dešava sa mozgom tate koji ima ćerku
Da li pol deteta može uticati na navike i odluke koje donosimo? Ispostavilo se da očevi imaju potpuno drugačiji moždani odgovor u interakciji sa ćerkom nego sa sinom. Studija objavljena...
Tata jutjuber koji je sa 14 otišao od kuće snima životne lekcije za decu koja odrastaju bez očeva
Rob Kini imao je 14 godina kada je otišao od kuće nakon što je otac rekao njemu i sedmoro njegovih braće i sestara da ih više ne želi. Majka im...
1 komentar.