Ljudski mozak koristi jednu četvrtinu energije kojom se celo telo snabdeva, ali samo oko dva procenta ukupne mase tela. Ali na koji način ovaj jedinstveni organ prima hranljive materije, i što je još važnije, kako se oslobađa onih štetnih? Nova istraživanja navode da je ovaj proces u velikoj meri povezan sa snom.
Džef Ilif je američki neurolog koji se primarno bavi odnosom ćelija i mozga, neuronskim funkcijama i njihovim nivoom uspešnosti u određenim uslovima, kao i definisanjem osnovnih ćelijskih mehanizama. U jednom od svojih javnih govora ističe prednosti sna i sugeriše na još jedan razlog više zašto je organizmu potrebno kvalitetno spavanje noću kada se telo umiruje, kao i dobar, čvrst san.
U snu provedemo oko jedne trećine života, ali da li iko zaista zna o čemu se tu radi?, kaže Ilif. Snovi su za većinu ljudi misterija, a naročito za naučnike i neurologe koji ih detaljno proučavaju, jer slike i priče koje se odvijaju u glavi dok spavate, kako je smatrao Sigmund Frojd, predstavljaju poruke iz ljudske podsvesti, tajne šifre i znakove.
Jedan od najznačajnijih lekara starog veka, Galen, pre oko dve hiljade godina je pretpostavio da pokretačka sila mozga, dok je čovek budan, sliva hranljive materije u ostatak tela i oživljava ga, ali, pritom, isušuje sam mozak. Tokom spavanja, međutim, sva vlaga iz tela se vraća nazad u mozak, vlaži ga i osvežava. Upravo iz tog razloga, nakon dobrog sna se budimo sa elanom, osećamo se odmorno i oporavljeno.
Verovatno ste primetili da ukoliko niste naspavani ili ste prethodnu noć imali košmare, osećate se loše, pasivno i iscrpljeno. Kako mozak nije pročišćen, dolazi do usporavanja i pada koncentracije, što uzrokuje osećaj slabašnosti i pospanosti tokom celog dana. Naučnici i dalje nastoje da otkriju zbog čega, od svih aktivnosti, upravo san ima najefektniji uticaj na obnavaljanje uma.
San je razlog zbog kojeg su ljudi u stanju da, uz malo grešaka, uspešno odgovaraju na zahtevne zadatke. Prema mišljenju američkog neurologa, gotovo celokupna biologija može da se posmatra kao niz problema i odgovarajućih rešenja, a prvi problem koji svaki organ mora da ’reši’ je neprekidna dostava hranljivih materija koje napajaju ćelije ljudskog organizma. Ovo je posebno važno za mozak, jer njegova intenzivna električna aktivnost troši jednu četvrtinu energije tela, a čini samo dva procenta telesne mase.
Drugi ’problem’ jeste eliminacija otpadnih materija iz organizma. Verovatno znate da hrana koja je potrebna mozgu dolazi do njegovih tkiva kroz krvotok, ali da li ste znali da je u čitavom ljudskom telu razvijen limfni sistem koji čisti organizam, osim u mozgu? S obzirom na anormnu aktivnost mozga, dolazi do proizvodnje velikog broja štetnih materija koje se moraju ukloniti. Mozak je jedini organ koji koristi krvni sistem za obavljanje ove funkcije, zahvaljujući krvnim sudovima koji dopiru do same površine mozga. U mozgu se, naime, nalazi velika količina čiste, prozirne tečnosti, preko koje se otpad ubacuje u krv.
Cela priča o snu ne bi imala smisla kada bi se ovaj proces dešavao nasumično. On se, međutim, odvija samo tokom spavanja. Mozak je u periodu budnosti zauzet, te odlaže izbacivanje materija, ali tokom faze mirovanja, ćelije se smanjuju i obezbeđuju tečnosti da slobodno prolazi kroz međućelijske prostore.
Još jedan bitan deo predavanja o snu, jeste vrsta otpada koju mozak proizvodi. Kako Iliff navodi, studije su se primarno usmerile na proučavanje proteina amiloid-beta koji se, naglašeno, svakodnevno nagomilava kod osoba obolelih od Alchajmerove bolesti i pospešuje njen razvoj. Uklanjanje amiloid-bete je naučno izmereno, i dokazano je da se ono odvija znatno brže tokom spavanja.
Savet: Ne potcenjujte vrednost i značaj sna, u želji da što više vremena budete budni i posvetite se brojnim društvenim aktivnostima. Na taj način, vaš mozak sakuplja mnogo više štetnih, nego hranljivih materija, što utiče na ceo organizam, te na fizičku snagu, koncentraciju, lepotu i raspoloženje.
Izvor: Bizlife.rs
