Kad je otac i tata i mama

Kada su na svet došle njegove ćerke bliznakinje Jovana i Jelena, Đorđe Stanisavljev iskreno je verovao da će rođenje devojčica staviti tačku na dugogodišnje bračne svađe. Nada ovog oca nije dugo potrajala – devojčice su imale svega tri meseca kada je njegova supruga jednostavno otišla, ne osvrnuvši se na pelene koje su se sušile u dvorištu i na jednoipogodišnjeg sina Stefana koji je tada pravio prve korake. Od meštana Zrenjanina čuo je da majka njegove dece sada ima drugu porodicu.

Kada je njegova supruga zauvek otišla iz života ove porodice, Đorđe je morao da da otkaz, jer je bilo nemoguće gajiti tri bebe bez ičije pomoći. Svakog meseca on iznova rešava jednačinu sa nekoliko nepoznatih – kako da od 30.000 dinara, koliko dobija na ime dečjeg i roditeljskog dodatka, prehrani troje mališana kojima, uz to, za svako novo godišnje doba treba i nova odeća i obuća. Trudi se da Jovana, Jelena i Đorđe budu siti, čisti i uredni, da im se niko ne podsmeva i da se „na njima ne vidi da ih gaji jedan par ruku“.

– Jeste teško, ali mora da se gura! Znam da su moja deca uskraćena za hiljadu stvari koja čine sastavni deo detinjstva njihovih vršnjaka, ali meni je najvažnije da su ona zdrava i nasmejana. Iako su mali, oni su prilično samostalni u odnosu na ostalu decu, pa se dešava da moj Stefan kaže da će pričuvati sestre dok ja odem do komšije. Trudim se da ne razmišljam puno unapred i da se ne opterećujem brigama kako ću finansijski da izdržim njihov polazak u školu. Kada bliznakinje budu napunile dve godine, na našu adresu prestaće da stiže roditeljski dodatak pa ću morati da tražim neki siguran posao. Nadam se da će moj poslodavac imati razumevanja da ne mogu da radim po smenama – priča ovaj hrabri tata.

Đorđe Stanisavljev jedan je od 76.435 očeva u našoj zemlji koji sami odgajaju decu. Iako je samohrano roditeljstvo uglavnom ženskog pola – u Srbiji 291.522 majke same gaje decu – raste broj očeva koji nakon razvoda postaju staratelji. Podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da je u protekloj godini svaki četvrti razvedeni otac dobio starateljstvo nad mališanima, što čini značajan porast u odnosu na prethodne godine u kojoj je tek svaki sedmi ili osmi otac iz brakorazvodne parnice izlazio kao samohrani roditelj.

Govor brojki i slova svedoči da najveći broj tata koji sami gaje decu živi u regionu Šumadije i zapadne Srbije – 20.287, a potom u Vojvodini u kojoj ih ima 19.906. U beogradskom regionu ima 18.687 očeva, a najmanje njih, 17.555, odgaja mališane u regionu južne i istočne Srbije.

I Goran Filipov (34) jedan je od očeva kojima se razvod desio dok je pravio planove za budućnost svoje sedmočlane porodice – dva sina i tri kćerke. U momentu kada je njegova bivša supruga rešila da stavi tačku na zajednički život, najmlađi sin imao je osam meseci. Danas ima pet godina i ne pamti majčin lik.

Goran je u međuvremenu savladao sve lekcije roditeljstva – naučio je kako se menjaju pelene, gde da nađe zamenu za majčino mleko, koji su važni datumi u kalendaru vakcinacija, kako da rešava dečje probleme s vršnjacima… U šali kaže da sada ponovo ide u školu i savladava školsko gradivo od prvog do petog razreda. Njegovo najmlađe dete ima pet, a najstarije jedanaest godina.

Na pitanje – kako nosi pretežak teret samohranog roditeljstva, Goran jednostavno kaže:

– Kako moram! Shvatio sam da su moja deca moja briga i trudim se da rođake i prijatelje ne opterećujem svojim roditeljskim problemima. Moja bivša supruga ni na jedan način ne učestvuje u roditeljstvu, iako je sud odredio kada treba da viđa decu i koliko novca treba da daje za njihovo izdržavanje. Moja majka pričuva mališane kada ja idem na posao, ali deca su zaista dobra, paze jedni na druge i ne zahtevaju neku preveliku pažnju – priča Goran Filipov, koji nema stalna primanja i prihvata svaki posao „na crno“ kako bi prehranio svoje mališane.

– Zrenjaninski bajkeri nam svake Nove godine donose paketiće, a članovi „Rotari kluba“ s vremena na vreme pošalju hranu. A rođaci i prijatelji? Ma, svako ima svoju muku – tužno zaključuje Goran.