Piše: Goran Nikolić, Institut za evropske studije
Najčešća mera plodnosti, broj dece po ženi, danas je u Srbiji nepouzdan pokazatelj. Stvar je tome što roditeljstvo počinje sve kasnije. Naime, ukupna stopa fertiliteta pada kako se rođenja odlažu, što postaje običaj koji je zahvatio i Srbiju. Kada starije roditeljstvo postane široko rasprostranjeno, stopa fertilita će ponovo porasti. Ovo bi značilo da ‘bebe ipak nisu izašle iz mode’.[1]
Odlaganje rađanja se vidi i po tome u kojoj godini žene dobijaju prvo dete (u 28. godini; pet godina kasnije nego njena majka), a posredno i po tome kada ulaze prvi put u brak (sa nešto više od 27 godina). Svi ti pokazatelji rastu poslednjih decenija. Trend je sličan na Zapadu, ali je Srbija u fazi kroz koju su ove zemlje prošle pre deceniju ili dve. Npr. u Nemačkoj devojčice rođene 1970. danas imaju u proseku 1,5 dece, a one rođene devet godina kasnije blizu 1,6 dece. Sličan trend prisutan je i u Francuskoj (rast za dvoje na 2,1 dete). U Japanu žene rođene 1975. imaju blago više od 1,4 dece prosečno, a one sa 1979. godištem blizu 1,5 dece.
Kada žene izađu iz fertilnog perioda, onda ima smisla praviti statistiku o broju rođene dece po svakoj ženi, međutim, taj podatak ne možemo imati brzo. Ono što je utvrđeno popisom 2011. indikativno je i ukazuje da su žene sa 49. godina u proseku imale blizu 1,8 dece, što je daleko veći broj od trenutne stope fertiliteta od nešto preko 1,4.
Stimulativne mere
U svakoj razvijenoj zemlji, osim Izraela, stopa ukupnog fertiliteta je ispod 2,1: nivoa koji je potreban da bi se stanovništvo samoreprodukovalo. U većini ostalih zemalja, osim afričkih i južnoazijskih, takođe je stopa fertilita ispod 2,1. Mnoge države zbog ovog problema uvoze radnike, koji pored toga što podižu nivo ekonomske aktivnosti povećavaju i stopu fertiliteta. Ali, to ima i svoje mane, kao što je npr. negativan stav prema imigrantima. Zbog toga se brojne zemlje okreću pronatalitetnoj politici.
Pronatalitetne politike pokušavaju uvođenjem transfera od države ka roditeljima da podstaknu rađanje. To može biti isplata pri rođenju ili tokom detinjstva, ili plaćena odsustva ili subvencionisani vrtići. Neke zemlje nude i poreske kredite ili poreske olakšice, a te mere posebno ohrabruje one sa visokim primanjima, što je politički problematično.
Nordijske zemlje su usled izdašnih podsticaja nagrađene sa više beba, dok škrti mediteranci imaju najmanje beba u Evropi.
