Ono što se nameće kao jedino rešenje za ublažavanje ogromnih problema s kojima ćemo se tek suočiti je borba protiv bele kuge.
Piše: Goran Nikolić, Institut za evropske studije
Najčešća mera plodnosti, broj dece po ženi, danas je u Srbiji nepouzdan pokazatelj. Stvar je tome što roditeljstvo počinje sve kasnije. Naime, ukupna stopa fertiliteta pada kako se rođenja odlažu, što postaje običaj koji je zahvatio i Srbiju. Kada starije roditeljstvo postane široko rasprostranjeno, stopa fertilita će ponovo porasti. Ovo bi značilo da ‘bebe ipak nisu izašle iz mode’.[1]
Odlaganje rađanja se vidi i po tome u kojoj godini žene dobijaju prvo dete (u 28. godini; pet godina kasnije nego njena majka), a posredno i po tome kada ulaze prvi put u brak (sa nešto više od 27 godina). Svi ti pokazatelji rastu poslednjih decenija. Trend je sličan na Zapadu, ali je Srbija u fazi kroz koju su ove zemlje prošle pre deceniju ili dve. Npr. u Nemačkoj devojčice rođene 1970. danas imaju u proseku 1,5 dece, a one rođene devet godina kasnije blizu 1,6 dece. Sličan trend prisutan je i u Francuskoj (rast za dvoje na 2,1 dete). U Japanu žene rođene 1975. imaju blago više od 1,4 dece prosečno, a one sa 1979. godištem blizu 1,5 dece.
Kada žene izađu iz fertilnog perioda, onda ima smisla praviti statistiku o broju rođene dece po svakoj ženi, međutim, taj podatak ne možemo imati brzo. Ono što je utvrđeno popisom 2011. indikativno je i ukazuje da su žene sa 49. godina u proseku imale blizu 1,8 dece, što je daleko veći broj od trenutne stope fertiliteta od nešto preko 1,4.
Stimulativne mere
U svakoj razvijenoj zemlji, osim Izraela, stopa ukupnog fertiliteta je ispod 2,1: nivoa koji je potreban da bi se stanovništvo samoreprodukovalo. U većini ostalih zemalja, osim afričkih i južnoazijskih, takođe je stopa fertilita ispod 2,1. Mnoge države zbog ovog problema uvoze radnike, koji pored toga što podižu nivo ekonomske aktivnosti povećavaju i stopu fertiliteta. Ali, to ima i svoje mane, kao što je npr. negativan stav prema imigrantima. Zbog toga se brojne zemlje okreću pronatalitetnoj politici.
Pronatalitetne politike pokušavaju uvođenjem transfera od države ka roditeljima da podstaknu rađanje. To može biti isplata pri rođenju ili tokom detinjstva, ili plaćena odsustva ili subvencionisani vrtići. Neke zemlje nude i poreske kredite ili poreske olakšice, a te mere posebno ohrabruje one sa visokim primanjima, što je politički problematično.
Nordijske zemlje su usled izdašnih podsticaja nagrađene sa više beba, dok škrti mediteranci imaju najmanje beba u Evropi.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PORODICA
Dr Zoran Milivojević: Zašto se brakovi u Srbiji raspadaju?
“Birajući partnera, ne slušajte samo srce, spojite srce s mozgom. Osoba koju volim i veza dve su odvojene kategorije”, govori Milivojević, citirajući Stanislava Feldmana. “Često kad nađemo osobu koju volimo mislimo da će...
Vaspitači u Kikindi pronašli kreativan način da se oproste sa decom
KIKINDA - Zbog vanrednih okolnosti, vaspitači u Kikindi se sa svojim predškolcima neće oprostiti uz tradicionalnu priredbu. Ipak, pronašli su način da za njih naprave uspomenu, koju će, verujemo, dugo...
Tata jutjuber koji je sa 14 otišao od kuće snima životne lekcije za decu koja odrastaju bez očeva
Rob Kini imao je 14 godina kada je otišao od kuće nakon što je otac rekao njemu i sedmoro njegovih braće i sestara da ih više ne želi. Majka im...
Bebi teleks za maj: Bebe umeju da pevaju, voće u trudnoći podstiče razvoj mozga, majke mogu da “nanjuše” kad dete počinje da odrasta…
Bebe uče da pevaju mnogo ranije nego što smo mislili Državni univerzitet Ohajo - Bebe ne samo da pokušavaju da imitiraju ljudski govor, već i pevanje. Naučnici sa Državnog univerziteta...
1 komentar.