Kako da najlakše upropastite rođeno dete

SLOBODNO VREME: KAKO UBITI DOSADU

SLUČAJ PRVI:

DETETU JE DOSADNO NA SAV GLAS

Sigurno ste i sami primetili da deca imaju običaj da vam dođu sa onim čuvenim: „Meni je dosadno!“, i da ih taj običaj spopada na najnemogućijim mestima: u gostima, čekaonicama, ispred šaltera ili dok gledate omiljenu seriju. Kako tada da reagujete?

Prvo i najvažnije je: nipošto ne smete dozvoliti da vas dete uhvati nespremne, jer bi vam se moglo desiti da, onako zbunjeni, podlegnete provokaciji i počnete da ga zabavljate. Zato vam predlažem da uvek imate spremne komentare kao što su:

a) Uhvati se za uši pa igraj!

b) Kakvo si to dete kad ti je stalno dosadno?

c) Opet skrećeš pažnju na sebe!

d) Prekini, zar ne vidiš da imam pametnija posla?!

e) Pa neću valjda ja da te zabavljam?!

f) Kako to da meni nije nikad dosadno?

g) E zaista si dosadio (dosadila) i bogu i ljudima tim svojim kmečanjem!

h) Nemoj da mi izvodiš besne gliste!

Naravno, nijedan od tih komentara neče učiniti da vašem detetu bude manje dosadno niti će mu rešiti problem, ali to nam i nije cilj, zar ne? Vi nećete da ono prestane da se dosađuje, več da prestane vama da dosađuje!

SLUČAJ DRUGI:

DETETU JE DOSADNO, ALI SE NE VAJKA

Za razliku od prethodne kategorije, postoje i deca koja se tiho dosađuju i ne očekuju ništa od vas. Ali ipak ste vi jedan odgovoran roditelj i jasno vam je da treba nešto da uradite. Samo — šta?

Pošto znam koliko vam teško pada da gledate taj detetov nezainteresovani izraz lica i slušate njegovo patetično uzdisanje, najefikasniji način da to otklonite jeste — sklonite ga s očiju. Neka se dosađuje negde gde vam neće smetati — tako bar nećete više morati da ga preskačete dok usisavate.

Naravno, pravi roditelj zna da to nije dovoljno. Mislim, to što će se dete dosađivati u drugoj sobi. Zato je poželjno da ga podstaknete. Da mu ulijete malo energije. Probajte prvo izokolnom metodom:

„Gde ti je, bre, mladost? U tvojim godinama, mene nisu mogli da svitlaju u kući, a vidi ti — samo se izležavaš i prevrćeš očima. Mrzi te da živiš. Kažem ja — to je sito, pa besno!“

Ako to ne upali, to jest ako dete nastavi da prevrće očima (što će najverovataije i činiti), pokušajte da ga direktnije podstaknete, na primer nabacivanjem osećaja krivice: „Pazi, molim te — dosadno ti je! Eh, što meni nije bar ponekad dosadno. Ali ne može ni da mi bude kad po ceo dan moram da rintam, da sređujem za vama, zarađujem pare, spremam, opravljam… I niko da me malo odmeni. More, niko ni ‘hvala’ da mi kaže.“

Ukoliko se desi da i posle ovoga nastavi da prevrće očima, to nikako neče značiti da ovaj metod nije bio dobar, već da je možda krajnje vreme da svoje dete odvedete kod očnog lekara.

SLUČAJ TREĆI:

DETETU JE DOSADNO, ALI TO NE PRIZNAJE

Zamislimo ovakvu situaciju: vaše dete sedi i ne radi ništa! To jest, ne radi ništa korisno. (Dobro, možda čačka nos, ali to nije korisno u nekom širem smislu.) Šta ćete raditi?

Kao prvo, kada dete blene uprazno, to je alarm koji zahteva brzu akciju, čak i ako vam dete tvrdi da se ne dosađuje. (Ne dajte se opterećivati tvrdnjama psihologa da deca maštaju. Uostalom, maštate i vi, pa vas to ne sprečava da perete sudove ili auto, je li tako?)

Dakle, potrebno je detetu odmah organizovati neku aktivnost kako bi prestalo da se dosađuje. Moglo bi, na primer, da uči. A ako je već uradilo domaći, tim bolje — neka usisa kuću ili bar pospremi svoju sobu (tamo je ionako takav krš da niko ne sme da uđe). Potom bi moglo da… ali ne moram baš sve da crtam. Pa vi sami najbolje znate šta bi sve trebalo da se sredi u vašoj kući.