Kako izgledaju zaista zdrave porodice?

„Ljubav” koju te porodice imaju u takvom izobilju prilično je drugačija od onoga što ostatak nas podrazumeva pod tom rečju.

Džon: OK. Pričaj mi o tim zdravijim ljudima i njihovim porodicama. Šta je najznačajnije što možemo da saznamo o njima?

Robin: Ove posebno zdrave porodice su izuzetno pozitivne u svom stavu prema životu i drugim ljudima. Generalno, one odaju utisak da se lepo provode, da uživaju jedni u drugima, a posebno da su druželjubivi i ljubazni prema ljudima oko sebe.

Džon: Znači, teže da ne budu britanski novinari.

Robin: Dok sam gledao video trake o takvim porodicama, uhvatio sam sebe u razmišljanju kako bi prijatno bilo živeti pored njih. Ne možeš a da ne osećaš toplinu i prijateljstvo kao reakciju na način na koji se oni ponašaju. I, u stvari, istraživanja pokazuju da su oni posebno cenjeni članovi u svojim zajednicama.

Džon: Da li to znači da ih je lako opelješiti? Mislim, svet može da bude vrlo gadno mesto. Biti suviše otvoren, suviše optimističan kad su drugi ljudi u pitanju može da bude nerealistično.

Robin: Optimističan nije baš prava reč jer optimista, ili pesimista, jeste neko ko svet vidi na jednostran način. Ali, mera zdravlja predstavlja stepen u kom ljudi vide svet kakav jeste, ne iskrivljujući ga kako bi odgovarao onome što sami zamišljaju, a članovi zdravih porodica su zapravo vrlo realistični. Oni znaju da ljudi mogu da budu dobri i loši, tako da ih nije lako zavarati. Oni prihvataju ljude takve kakvi jesu, prihvatajući njihove dobre i loše strane. I skloni su da promene mišljenje čak i prema ljudima koji izgledaju neljubazno u početku. Oni će uspostaviti kontakt sa strancima otvoreno i s prihvatanjem, i neće se odmah povući ako ne dobiju topao odgovor.

Džon: Dakle, ako je naizgled neprijateljski raspoložen sused samo pomalo stidljiv, ili je imao loša iskustva u prošlosti i sada je samo ekstra oprezan… stidljivost ili oprez biće prevladani ponuđenim prijateljskim stavom.

Robin: Da. Rezultat je da te porodice dobijaju pozitivnu reakciju od svakoga jer njihovo ponašanje izvlači najbolje iz ljudi.

Džon: Ali, šta je posebno u vezi s njima? Svi znamo da će, ako im pristupimo pozitivno, i drugi ljudi najverovatnije biti pozitivni prema nama. To je „Kako da steknete prijatelje i utičete na ljude”.

Robin: To je istina, ali ti pričaš o ulaganju posebnog napora da se bude fin. Važna stvar koja se tiče ovih zdravih ljudi nije da oni rade nešto potpuno drugačije nego mi, već da su u stanju da to rade tako lako i tako postojano. Ono što je neobično kod njih jeste mera do koje su otvoreni i ljubazni, a takođe i to što je, izgleda, za njih sasvim prirodno da se ponašaju na taj način.

Džon: Misliš, oni se ne trude previše da budu ljubazni ili pristojni?

Robin: Tačno, to njima prosto ne izgleda kao napor. Ne stičeš utisak da prave predstavu da bi bili nagrađeni za to, kao što ti se ponekad dešava s ljudima koji su prošli kurseve poput treninga Dejla Karnegija, ili koji su „religiozni” u tom smislu što pokušavaju da budu dobri ljudi tako što se drže pravila, knjiški. Zaista zdravi ljudi se ne ponašaju tako kao da pokazuju naklonost u nadi da će im ona biti uzvraćena – mada im, naravno, zaista i biva uzvraćena. Više je to kao da imaju takvo obilje sreće i zadovoljstva da jednostavno mogu sebi da priušte da budu velikodušni, kao neki vrlo bogati ljudi koji daju velike sume u dobrotvorne svrhe jer znaju da će ionako uvek imati dovoljno za sebe, tako da mogu malo i da se razbacuju. To se može opisati kao „filozofija obilja”.

Džon: A naravno, razlog za mnogo „dobrog ponašanja” je želja da zadobijemo odobravanje ljudi i da ga zadržimo. Čini se da su ti ljudi dovoljno sigurni u sebe da nemaju tako veliku potrebu da traže odobravanje drugih – njihova ljubaznost nije manipulativna.

Robin: Nije. To sve deluje spontanije. Oni će, naravno, uživati u odobrava nju drugih, ali ne moraju da se trude da ga dobiju.

Džon: Kako se onda to vrlo otvoreno, spontano i ljubazno ponašanje poredi s načinom na koji se ljudi ponašaju na različitim nivoima mentalnog zdravlja?

Robin: Pa, prvo, uzmi najgori slučaj. U vrlo nezdravim porodicama, odnosi s drugim ljudima teže da budu zaista vrlo loši. Po mom iskustvu – a mnogi bi se psihijatri koje zanima da gledaju ispod površine, i ne uzimaju sve što im se kaže zdravo za gotovo, složili s tim – tamo gde su jedan ili više članova porodice vrlo bolesni u psihološkom smislu, često se ispostavi da cela porodica ima visok nivo negativnih emocija, kako jedni prema drugima tako i prema ljudima van porodice.

1 2 3 Sledeća strana

Podeli tekst: