Džon: Možeš li malo više da opišeš tu spiralu zavisnosti?
Robin: Pa, kad je odnos zasnovan na anksioznoj potrebi, svaki od partnera će pokušavati da se čvrsto drži za onog drugog pokazujući mu da ne može bez njega. Da bi to bilo uverljivo, ne smeju da izgledaju kao da se mnogo lepo provode kad su razdvojeni. Tako oni sve više odustaju od svojih odvojenih interesovanja i prijatelja, što ih postepeno čini zahtevnijima i bespomoćnijima!
Džon: Odustajanje od sopstvenih nezavisnih aktivnosti sve ih više parališe?
Robin: A sam odnos postaje sve sputaniji i dosadniji.
Džon: Sećam se da sam se sa ovom idejom emotivne nezavisnosti susreo kad sam prvi put bio u tvojoj grupi 1975. i bio sam, pa… gotovo zaprepašćen što se očajnička potreba za nekim ne smatra merilom prave ljubavi!
Robin: Da li se sećaš šta te je to zaprepastilo?
Džon: Pa, pre svega, izjednačavanje prave ljubavi s dubokom emotivnom potrebom izgledalo je gotovo kao svetinja. Bio sam veoma emotivno posvećen toj ideji. A ipak, nikad me tome nisu učili, nikad mi to nisu objašnjavali. Bilo je to deo uslovljavanja koje sam primio iz svog engleskog porekla iz niže srednje klase. A onda, alternativa – odvojeniji i emotivno samopouzdaniji stav – izgledala je krajnje bezosećajno. Nije imala baš nikakve veze s ljubavlju!
Robin: Na to sam mislio kad sam rekao da neke od ovih stvari deluju šokantno. Tako sam se i ja osećao kad sam čitao prvu studiju o izuzetnom zdravlju na koju sam naišao dok sam još uvek bio student, pre 35 godina. Kako bi ilustrovao poentu, članak je pomenuo da kad muž ili žena u nekoj od tih porodica umru, drugi partner vrlo duboko žali gubitak neko vreme, ali se onda dobro oporavi… i izgradi novi odnos i nastavi život bez većih teškoća. Sećam se da mi je ta misao bila bolna; podišla me je jeza. Osetio sam da mora da je tačna; ali trebalo mi je mnogo vremena da shvatim i da je zapravo vrlo zdrava.
Džon: Sve to pogađa ideju romantične ljubavi, zar ne? „Stvoreni jedno za drugo”, „Umro bih bez tebe”, „Ti si za mene jedina na svetu”… sve u tom stilu.
Robin: Da. Neki parovi na terapiji će se oštro opirati, čak i godinama, ideji da je moguće da budu zaista nezavisni i takođe vezani jedno za drugo, jer nalaze da je tako teško prihvatiti da ova dva aspekta mogu da idu zajedno.
Džon: Pa, sad, kakve implikacije „emotivna nezavisnost” ima na vernost? Da li ljudi koji manje trebaju jedni drugima imaju više ljubavnika?
Robin: Moje iskustvo s više zdravih parova jeste da su oni međusobno posvećeniji – ali to je njihov izbor. Oni nemaju ljubavnike jer to ne žele, a jedan od razloga je što bi mogli ako bi hteli. Međutim, oni cene partnera kome su se po svetili više od mogućnosti da imaju ljubavnike.
Odlomak iz knjige „Kako preživeti život“ Robina Skinera i Džona Kliza (Odiseja, Beograd)
Nastavak bestselera „Kako preživeti svoju porodicu“ odgovora na pitanje od čega zavisi da li pojedinci, porodice i organizacije funkcionišu na zdrav i pozitivan način. Klizova duhovitost i iskustvo dugogišnjeg pacijenta na psihoterapiji, i Skinerovo neverovatno znanje i duboko razumevanje ljudske prirode, čine ovu knjigu zabavnim, inspirativnim i prosvetljujućim štivom. Ova knjiga je nezaobilazni vodič za preživljavanje životnih uspona i padova – kod kuće ili na poslu, kao član porodice ili drušva. Nadovezujući se na prethodnu knjigu, Skiner i Kliz šire proučavanje esencijalnih problema izvan porodice, na veze i interakciju s drugima u spoljnom svetu. Između ostalog, knjiga odgovara na pitanja: Zašto ti život pruža sve lekcije koje su ti potrebne, Kako ti tuga može biti od koristi, Zašto je posao suštinski važan za naše psihološko zdravlje, Šta je kriza srednjeg doba itd. Svi mi tražimo zdravije, srećnije živote kojima ćemo biti zadovoljniji, ali važno je putovanje a ne destinacija. A Skiner i Kliz su savršeni saputnici.
Pročitajte još i: Džon Kliz: Ljudi su skoro uvek zahvalni strogim roditeljima
