Kada je prošle nedelje „Vašington post” objavio dugo skrivanu priču o tome kako je američka industrija šećera još pre nekoliko decenija odigrala ključnu ulogu u istraživanjima o zdravlju zuba, mnogi su bili zapanjeni činjenicama koje su konačno iznete u javnost. Posebno podacima da je industrija uticala na vladina medicinska istraživanja o stomatološkoj nezi, što je dramatično promenilo dotadašnje navike i umesto preporuka da se smanji unos šećera i slatkiša potrošačima ponudila metode kao što su razbijanje dentalnog plaka, pa čak i vakcina protiv propadanja zuba.
Iako se i tada, pedesetih godina, kada su prva istraživanja započeta, smatralo da je šećer glavni uzrok propadanja zuba, moćna industrija učinila je sve da slomi politiku koja se zalagala za to da ljudi jedu manje šećera, navodi se u dopisima sačuvanim na Univerzitetu u Ilinoisu. Već tokom šezdesetih Vlada SAD pokrenula je istraživački program, poznat kao Nacionalni karijes program, koji je imao za cilj da se propadanje zuba iskoreni u narednih 10 godina. Međutim, duboko pod uticajem industrije ovaj program je otišao u potpuno suprotnom pravcu – u kome su šećeri ostavljeni po strani, a građanima ponuđene razne druge metode. Mnogi su se danas zapitali kako je industrija imala toliku moć. Kako piše „Vašington post”, najpre zbog toga što je imala jak uticaj u pododborima koji su upravo razvili istraživačke prioritete kojima se kasnije rukovodila politika stomatološke zaštite. Odbor ili radna grupa koju je vlada osnovala i koja je formirala istraživačke prioritete za ovaj projekat uključivala je mnoge lekare i naučnike koji su istovremeno bili i članovi komisije pri Fondaciji za međunarodno istraživanje šećera koju je osnovala upravo industrija.
– Nije ni čudo što su planovi i rešenja koje je postavila vlada bili slični onima koje je ponudila industrija šećera. Nekih 80 odsto preporuka u industriji je usvojeno, a sve ono što je bilo viđeno kao potencijalno štetno po industriju povučeno je iz predloga, pokazali su tek objavljeni izveštaji. Umesto da preporučuju da ljudi smanje unos šećera istraživači su to preskočili i počeli da promovišu širu upotrebu fluora u oralnoj higijeni. A kada je reč o slatkišima, ideju da bi ih trebalo smanjiti proglasili su naprasno nepraktičnom, pa čak i ako bi to sprečilo propadanje zuba – piše „Vašington post”.
Ovakav odnos vlasti i industrije, osim očiglednog sukoba interesa, doneo je i niz preporuka koje se nikada nisu pokazale efikasnim. Na primer, vlada je predložila korišćenje saharoze umesto šećera, ali su deceniju kasnije naučnici to odbacili kao neefikasno rešenje. Bilo je i napora da se stvori aditiv koji bi na neki način poništavao efekte šećera na kvarenja zuba, ali je i to istraživanje ubrzo napušteno.
