Kako je život nepredvidljiv j…m mu mater

Firule, splitska bolnica, koja je hiljade mališana spasila od dijabetesa,  ima prelep pogled.

Normalan PH krvi je 7.3-7.5. Noć pred ovo jutro bilo je nešto što vrlo teško mogu da opišem. Ni dan danas nisam baš svoj kada se prisetim. Negde oko šest ujutru doktorka nam javlja da si se stabilizovala.

Da ne nabrajam ludila koja nam se dešavaju u glavama. Telefon zvoni na sekundnom nivou. Gluvi telefoni, osiguranje, organizacija, aerodrom, Tiršova, pratnja, insulini, psiholog, anesteziolog, hitna pomoć čeka na aerodromu u Beogradu, u Tiršovu stižemo tako što ja vozim Dustera do Beograda, Diksi sa mnom, Milica je sa tobom u avionu. Dušan me zove pita da li da me čeka u Slavonskom brodu ili negde dalje. Vozim samo 157 na sat jer Duster ne može brže.

Stižemo u slično vreme u Tiršovu. Dobro si. I bićeš dobro. Kreće proces edukacije. Nemamo vremena za jadikovanje, za preispitivanja, za samokritiku, za samospoznaje, za nepravedan svemir, za uvek je neko drugi kriv. To ne sme da postoji. Ni dana bolovanja nismo uzeli. Nastavljamo život kao da se ništa nije desilo.

Privikavaš se na merenje šećera bez problema, za davanje insulina inekcijama uvek negoduješ ali si slatka kad izgovaraš:

-Jedan dva tri cetri pet sest sedam osam devet deset izasao beli mesec na mesecu pise volim te najvise.

Ide vreme. I leti, i vec imas 4.5 godine. I za svako kukanje, plac, nervozu i nemir prvo proverimo da li ti je nizak ili visok secer, da li si gladna ili si u nekoj infekciji. Za svako gup si tajo i gup gup i bezobazan.. znam da tako ne mislis..

Jer kada si u infekciji to je whole other game level. To je muka i briga da li da ti damo ovoliko insulina ili onoliko insulina, da li ćeš da se ispovraćaš pa je problem jer smo ti uopšte dali insulin, a šećer raste pa pada pa si nervozna pa nećeš da jedeš pa ludilo. Pratimo te svaki dan, niski šećeri su nam isto toliko, i više opasni. Ne smeš da nam upadneš u hipoglikemijsku komu sad kad si toliko izgurala. 🙂

“Imam ja ortaka sa dijabetesom, to je laća sa tim se lako živi samo ne sme da jede slatkiše”

Šupičku materinu bre. Da li znaš kako izgleda kada ne spavaš 3 godine celu noć. Nego zaspiš pa se budiš u 3 ujutru da meriš šećer, pa error, pa ne vidiš, pa je niska, pa sok, ba budi dete, pa plazma….

Da li znaš da dete od 3 godine ne sme da zajebava sa hranom? Da li znaš koje dete ne zajebava sa hranom?

Znam, srećni smo, nije rak, nije tumor, nije multiplaskleroza nije ovo nije ono. Ali nije JEBENO lako.

Najzad, lako je samo srati i ostati živ.

Moja Sofija, ti rasteš u jednu prelepu devojku, balet ti ide sjajno, engleski učiš sama, crtaš a nisam ni shvatio da umeš da nacrtaš neke stvari koje si mi juče nacrtala..

Ti si najluđa i najslađa devojčica na planeti. Ti si superherojka.

Ja ću donesati
Ja ću mu nedati
Kopopac
Nedobro
Ti budi. A ja ću budati
Ja ću da se pomanjim
Preprećka
Ja sam princezna
Sa nekom drugom iđačkom
Mašiđovona
Osenosvestio se
Kignja
Daj mi Legokockovog konja i kucu
Dudačak mač
Ccaćka staza
Škabeti
da se zapokopčaš
cći cći cći
u tom tentutku
uskusnog zeku
Ceča Iija
izgubničko jaje
el si me zavumeo?
bande mantil
el si zabovaija?
zasto mi proverujes telo?
pošaljila si mi poljubac
Baz Svekosni
špageti bonjezi
znaš šta-te (znate šta)
bako ova moja mama je nepametna – kad su ti zabranili da izgovaras da je neko glup 🙂

Brzo ćeš odrasti. I sama ćeš nadgledati svoju ljubičastu insulinsku pumpu. Hoću samo da ti se izvinim. I da ti kažem da te volim najviše na svetu.

Ti si moj svet.

Milice. Volim te. Bez tebe ništa ne bi imalo smisla. Hvala ti što se boriš zajedno sa mnom. Aj srećno sutra.

Izvor: Chabs blog