Kako naučiti decu da misle: Zakotrljajte im klikere u glavi!

Piše: Jovana Papan

Naše staro uverenje da imamo decu kojoj po pameti i znanju ne mogu ni da primirišu razni belosvetski mediokriteti – polako bledi. Rezultati PISA testiranja u kojima poslednjih godina učestvuje i Srbija svrstavaju nas baš tame negde među osrednje, gde, ukoliko želimo napredak i svojoj deci i svojoj zemlji, nikako ne bi trebalo da ostanemo. Ni pokazatelji razvoja osnovnih bioloških sposobnosti današnjih klinaca nisu ohrabrujući, što znači da njihove potencijale puštamo niz vodu. Šta mogu roditelj, vaspitač, učitelj, nastavnik, institucije i država da učine da se to promeni na bolje? Kako razmrdati vijuge novih generacija koje mogu daleko više nego što mislimo da mogu?

Ranko Rajović: Učenjem napamet, dete ulazi u stres

“Rezultati su iz generacije u generaciju sve slabiji, tako da moramo pod hitno nešto na menjamo.” upozorava dr. Ranko Rajević, izvršni direktor Mense Srbije, predsednik Komiteta za darovitu decu svetske Mense, i autor “NTC sistema učenja” koji se zasniva na povećavanju intelektualne sposobnosti dece predskolskog uzrasta i povecanju funkcionalnog znanja.

“Poremećaji koncentracije, disleksija, disgrafija, govorni poremećaji, slaba akomodacija oka, ravni tabani – nekada su ovi razvojni problemi bili sporadični, dok je danas teško pronaći dete koje nema bar jedan od navedenih.”

“Prema istraživanjima koja smo radili sa predškolskim ustanovama u Srbiji i Evropi, a sve uz saradnju sa visokoškolskim ustanovama (Filozofski fakultet Novi Sad, Odsek za pedagogiju i Pedagoški fakultet iz Ljubljane) naša deca pokazuju da je nivo razvoja važnih bioloških sposobnosti smanjen, što može da rezultuje kasnijim poteškoćama u učenju, a u pojedinim slučajevima učenje je potpuno nemoguće .” upozorava on.

Poremećaji koncentracije, disleksija, disgrafija, govorni poremećaji, slaba akomodacija oka, ravni tabani – nekada su ovi razvojni problemi bili sporadični, dok je danas teško pronaći dete koje nema bar jedan od navedenih.  Oko 70% dece u većim gradovima Srbije ima ravna stopala. Prema istraživanjima Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora iz Beograda, čak 63% dece predškolskog uzrasta ima problem u verbalnoj komunikaciji. “Samo prisustvo logopeda u predškolskoj ustanovi govori da sve veći broj dece predškolskog uzrasta ima poteškoća sa govorom”, kaže Bosiljka Jovanović, vaspitač u predškolskoj ustanovi “Princeza Olivera” u Beogradu. “Deca sve više pričaju čudnim naglascima, koriste čudne reči, a roditelji zaposleni u trci za karijerom im posvećuju sve manje pažnje. Samim tim, deca provode sve više vremena ispred TV i računara.”

Uroš Petrović: Srećna deca ne postoje bez srećnih učitelja i vaspitača

Roditelji, uzdržite se

Intervju – dr Ranko Rajović: Reproduktivno učenje za mozak ne postoji

Muzika i pevanje ubrzavaju razvoj dečijeg mozga

Od vrtića govore engleski, programiraju, treniraju. A kad igraju „Čoveče, ne ljuti se”?

Kako je dvanaestogodišnjaku koji u jednoj radnoj nedelji mora da ispuni sve školske obaveze sa visokim ocenama, dva puta nedeljno nakon škole odlazi na strani jezik, dva puta na trening...

Pogledajmo se u ogledalu – ipak je i do nas

Piše Ljubinka Boba Nedić   Da živimo u doba erozije svih vrednosti – poznato je. Da će to dovesti do dalekosežnih posledica, moglo se naslutiti. Da će se to dogoditi ovako...

“Bože, gde sam pogrešila?” ili nema goreg od nezahvalnog deteta

'Pitam se: da li ga je previše volela? A, kako se može premalo ili previše voleti sopstveno dete? Je li ćutala kada je još kao mlađi digao glas na nju,...

Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu

Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...