Kako naučiti decu da misle: Zakotrljajte im klikere u glavi!

Piše: Jovana Papan

Naše staro uverenje da imamo decu kojoj po pameti i znanju ne mogu ni da primirišu razni belosvetski mediokriteti – polako bledi. Rezultati PISA testiranja u kojima poslednjih godina učestvuje i Srbija svrstavaju nas baš tame negde među osrednje, gde, ukoliko želimo napredak i svojoj deci i svojoj zemlji, nikako ne bi trebalo da ostanemo. Ni pokazatelji razvoja osnovnih bioloških sposobnosti današnjih klinaca nisu ohrabrujući, što znači da njihove potencijale puštamo niz vodu. Šta mogu roditelj, vaspitač, učitelj, nastavnik, institucije i država da učine da se to promeni na bolje? Kako razmrdati vijuge novih generacija koje mogu daleko više nego što mislimo da mogu?

Ranko Rajović: Učenjem napamet, dete ulazi u stres

“Rezultati su iz generacije u generaciju sve slabiji, tako da moramo pod hitno nešto na menjamo.” upozorava dr. Ranko Rajević, izvršni direktor Mense Srbije, predsednik Komiteta za darovitu decu svetske Mense, i autor “NTC sistema učenja” koji se zasniva na povećavanju intelektualne sposobnosti dece predskolskog uzrasta i povecanju funkcionalnog znanja.

“Poremećaji koncentracije, disleksija, disgrafija, govorni poremećaji, slaba akomodacija oka, ravni tabani – nekada su ovi razvojni problemi bili sporadični, dok je danas teško pronaći dete koje nema bar jedan od navedenih.”

“Prema istraživanjima koja smo radili sa predškolskim ustanovama u Srbiji i Evropi, a sve uz saradnju sa visokoškolskim ustanovama (Filozofski fakultet Novi Sad, Odsek za pedagogiju i Pedagoški fakultet iz Ljubljane) naša deca pokazuju da je nivo razvoja važnih bioloških sposobnosti smanjen, što može da rezultuje kasnijim poteškoćama u učenju, a u pojedinim slučajevima učenje je potpuno nemoguće .” upozorava on.

Poremećaji koncentracije, disleksija, disgrafija, govorni poremećaji, slaba akomodacija oka, ravni tabani – nekada su ovi razvojni problemi bili sporadični, dok je danas teško pronaći dete koje nema bar jedan od navedenih.  Oko 70% dece u većim gradovima Srbije ima ravna stopala. Prema istraživanjima Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora iz Beograda, čak 63% dece predškolskog uzrasta ima problem u verbalnoj komunikaciji. “Samo prisustvo logopeda u predškolskoj ustanovi govori da sve veći broj dece predškolskog uzrasta ima poteškoća sa govorom”, kaže Bosiljka Jovanović, vaspitač u predškolskoj ustanovi “Princeza Olivera” u Beogradu. “Deca sve više pričaju čudnim naglascima, koriste čudne reči, a roditelji zaposleni u trci za karijerom im posvećuju sve manje pažnje. Samim tim, deca provode sve više vremena ispred TV i računara.”

Ranko Rajović: Aktivnosti i igre u periodu kućne izolacije

“Pesak i zvezde” – priče za oštrenje uma iz pera beogradskog učitelja

Stare igre opet u modi: Kad roditelji podetinje, a deca se oduševe

Prijavite decu na prolećni ciklus NTC radionica

10 caka da bez špijunaže saznate kako se vaše dete ponaša kada vi niste tu

Ponašanje deteta kada su roditelji u blizini i u trenucima kada je konačno izmaklo njihovom budnom oku, umnogome se može razlikovati. Ponekad je razlika tolika da vam može izgledati kao...

Imam troje dece i prihvatila sam da je nemoguće da svakom posvetim potpunu pažnju

Nemoguće je svakom detetu posvetiti potpunu pažnju i znate šta - to je sasvim u redu. Imam troje dece i nekada se desi da za svako od njih poželim da...

Najlepša imena za devojčice po izboru mama

Sajt Yumama pozvao je čitateljke da podele najlepša imena za devojčice koja su davale svojim ćerkama. Ime je esencijalna stvar koja krasi svaku osobu. Ono ostaje zauvek i prati nas...

Vaspitanje: Ovo ima više efekta od čuvene „tajm-aut“ metode

Da li ste znali da reč disciplina potiče od latinskog glagola „discere“ što znači „naučiti“ a reč „kazniti“ od starogrčke reči za „plaćanje“ ili „penali“? Istina je da postoji puno...