Prema rečima psihologa, kazne mnogo snažnije utiču na mozak.
Nova studija koju su sproveli psiholozi na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington dokazala je da je kazna ipak mnogo delotvornija od nagrađivanja deteta za dobro ponašanje ili neke druge savremene vaspitne tehnike.
U jednostavnom eksperimentu naučnici su ispitanicima davali kaznu ili nagradu nakon donošenja određenih izbora da vide što ima jači uticaj na decu, odnosno hoće li ponoviti taj izbor ili ne. Studija je pokazala kako ih nagrada čini sklonijima da ponove prethodni izbor, a učinak je jači ako se nagrada svaki put povećava. Međutim, oni koji su dobili kaznu imali su manje šanse da opet naprave isti izbor.
Prema rečima psihologa, kazne mnogo snažnije utiču na mozak, tako što su negativne povratne informacije mnogo delotvornije od pozitivnih povratnih reakcija u modifikovanju detetovog ponašanja.
Povratna informacija ne mora biti oštra, jer deca imaju tendenciju da reaguju na isti način bez obzira na to koliko je reakcija snažna, dokle god je negativna. Iz perspektive revolucije, ljudi imaju urođenu tendenciju da izbegavaju kaznu ili opasne situacije, dok nagrade ipak imaju manje uticaja.
Doktor Kupanek u jednoj je rečenici vrlo slikovito objasnio rezultate. Roditelji misle da je jednako snažan učinak davanja detetu 25 centa kada učini nešto dobro i oduzimanja 25 centa kada učini nešto loše, međutim ipak nije tako.
Iako je ovo istraživanje pokazalo delotvotnost negativnih povratnih informacija, postoji još jedan način koji odgovara svim vaspitnim pristupima. Svako dete i situacija zahtijevaju različite tehnike i roditeljima nije cilj da uvek jednostavno kazne dete da bi dobili željeno ponašanje. Kazna ne može dete da nauči životnoj lekciji koju želite da mu prenesete, zato je razgovor i postojanje kvalitetnog uzora u detetovom životu vrlo važno.
Izvor: Index.hr
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?
Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...
Nema komentara.