Prema rečima psihologa, kazne mnogo snažnije utiču na mozak.
Nova studija koju su sproveli psiholozi na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington dokazala je da je kazna ipak mnogo delotvornija od nagrađivanja deteta za dobro ponašanje ili neke druge savremene vaspitne tehnike.
U jednostavnom eksperimentu naučnici su ispitanicima davali kaznu ili nagradu nakon donošenja određenih izbora da vide što ima jači uticaj na decu, odnosno hoće li ponoviti taj izbor ili ne. Studija je pokazala kako ih nagrada čini sklonijima da ponove prethodni izbor, a učinak je jači ako se nagrada svaki put povećava. Međutim, oni koji su dobili kaznu imali su manje šanse da opet naprave isti izbor.
Prema rečima psihologa, kazne mnogo snažnije utiču na mozak, tako što su negativne povratne informacije mnogo delotvornije od pozitivnih povratnih reakcija u modifikovanju detetovog ponašanja.
Povratna informacija ne mora biti oštra, jer deca imaju tendenciju da reaguju na isti način bez obzira na to koliko je reakcija snažna, dokle god je negativna. Iz perspektive revolucije, ljudi imaju urođenu tendenciju da izbegavaju kaznu ili opasne situacije, dok nagrade ipak imaju manje uticaja.
Doktor Kupanek u jednoj je rečenici vrlo slikovito objasnio rezultate. Roditelji misle da je jednako snažan učinak davanja detetu 25 centa kada učini nešto dobro i oduzimanja 25 centa kada učini nešto loše, međutim ipak nije tako.
Iako je ovo istraživanje pokazalo delotvotnost negativnih povratnih informacija, postoji još jedan način koji odgovara svim vaspitnim pristupima. Svako dete i situacija zahtijevaju različite tehnike i roditeljima nije cilj da uvek jednostavno kazne dete da bi dobili željeno ponašanje. Kazna ne može dete da nauči životnoj lekciji koju želite da mu prenesete, zato je razgovor i postojanje kvalitetnog uzora u detetovom životu vrlo važno.
Izvor: Index.hr
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ne mogu da se izborim sa uvredom
Aleksandar Tkačenko je ruski psiholog i pisac, čiji je tekst „Ne mogu da se izborim sa uvredom“ preuzet iz njegove knjige „Snežna osećanja“, koju je objavila moskovska izdavačka kuća „Nikeja“...
Psiholog tvrdi: Roditelji su mnogo veći paničari od dece
Slovenački klinički psiholog Aleksander Zadel ističe dva ekstrema u roditeljstvu: roditelje sa očekivanjima koji su veoma zahtevni i preterano zaštitnički nastrojene roditelje koji dugoročno predstavljaju najveću opasnost po decu, jer...
Danas su mladima idoli jutjuberi i blogeri: Zašto je došlo do krize autoriteta
Ništa ne jača autoritet poput ćutanja, reči su slavnog renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija, dok je za velikog naučnika Alberta Ajnštajna “nepromišljeno slušanje autoriteta najveći neprijatelj istine.” Da li je...
Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!
Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...
Nema komentara.