Beogradski Sajam knjiga prošle je otvorio pisac za decu. Tada je otvoren i Dečji paviljon. Ali, interesovanje za dečju knjigu je i dalje slabo. O njenom značaju priča samo uoči 2. aprila Međunarodnog dana dečje književnosti.
Prošlu i početak ove godine obeležile su brojne nagrade, neke čak i novoustanovljene, koje su naši pisci i izdavači dobili u Srbiji i inostranstvu, a zanimljiv je i podatak da su ove godine, na Sajmu knjiga u Bolonji, specijalozovanom za dečju književnost, samostalno nastupila čak tri izdavaca iz Srbije – Kreativni centar, Pčelica i Evro Đunti i svojim kvalitetnim naslovima izazvali prilično interesovanje stručne javnosti.
Na žalost o višegodišnjem mukotrpnom radu i trudu na pisanju, priređivanju, prevođenju, objavljivanju kvalitetnih knjiga za decu i mlade, govori se samo kada osvoje neku nagradu ili postignu neki uspeh. Ostatak vremena javnost na dečju knjigu gleda kao na luksuz, a na osnovu izgleda školskih i drugih biblioteka i generalno odnosa prema dečjoj knjizi, stiče se utisak da i zvaničnici dele taj stav.
Na svaki Dan dečje knjige, stručnjaci naglašavaju važnost i značaj promovisanja čitanja kod dece – budućih čitalaca, na neophodnost uspostavljanja programa i saradnje ministarstava, izdavača, stručnjaka, bibliotekara i svake godine se postigne načelna saglasnost na koju se potom zaboravi.
Šta se i da li se išta promenilo u proteklih godinu dana, Tanjug je pitao nagrađivane i priznate pisce dečjih knjiga.
Jasminka Petrović kaže da su se prošle godine desili mnogi značajni poduhvati u svetu dečje književnosti, ali su uglavnom ostali zapaženi u uskom krugu ljudi. „Da bi se u društvu podigla svest o značaju knjiga za decu potrebno je napraviti nacionalnu strategiju iza koje bi stajali i Ministarstvo kulture i Ministarstvo obrazovanja“, smatra ona.
„Nedavno sam gostovala na Sajmu knjiga u Lajpcigu gde sam saznala da je Nemačka sve svoje resurse okrenula deci i stvaralaštvu za decu. A evo još jednog zanimljivog podatka – povodom proslave 100 godina od rođenja spisateljice Tuve Janson, Finska je kao prvi državni brend postavila Mumine, likove iz dečjih knjiga ove spisateljice. Nokija je drasticno pala na toj listi“, navodi Petrović.
Uroš Petrović podseća da je „detinjstvo najvažniji deo u životu, i tužno je što to shvate tek vremešni mudraci, kada se osvrnu unazad“. „Možda je vreme da ih oslušnemo, i kroz hiljadu mutnih koprena današnjice uočimo da je vreme posvećeno deci ono najlepše, najsmislenije i najpametnije iskorišćeno. Radostan sam što je prošlogodošnji Sajam knjiga prvi put otvorio pisac za decu, moj veliki prijatelj i kolega Ršum, i nadam se da je taj simbolični čin najava više lepote, pameti i radosti, atributa prirodno svojstvenih deci, u čitavom posrnulom društvu“, poručio je ovaj književnik za decu.
Ove godine, povodom Dana dečje knjige, Kreativni centar i Biblioteka grada Beograda organizovaće međunarodnu izložbu „Svet kroz slikovnice“ na kojoj će posetioci imati priliku da vide gotovo 300 najboljih knjiga za decu prema izboru bibliotekara iz 36 zemalja sveta, uključujući i 10 slikovnica koje su najtraženije, najedukativnije i omiljene među decom kod nas.
(Tanjug/Mondo)
