Piše: Nataša Šikić
Sredinom aprila počinje PISA testiranje učenika osmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje u preko 200 škola širom Srbije. Trajaće oko mesec dana i obuhvatiće uzorak od 8000 učenika koji su napunili 15 godina. Testiranje beleži funkcionalna znanja učenika na ovom uzrastu i sprovodi se svake treće godine. A ove godine naši učenici će biti rangirani na skali od preko 200 zemalja sveta, Cilj PISA testa je merenje čitalačke, matematičke i naučne pismenosti đaka na ovom uzrastu, i od ove godine po prvi put će raditi testove iz finansijske pismenosti. Suština PISA testiranja je da pokaže koliko su učenici iz različitih obrazovnih sistema sposobni da primene naučeno gradivo, znači beleži rezultate učenja usmerenog na ishode, a ne na sadržaje.
Ranijih godina se nismo preterano proslavili i Srbija se našla i 2009. i 2012. ispod proseka zemalja koje su učestvovale u testiranju. Obrazloženje lošeg rangiranja naših učenika je u tome da ne umeju da primene stečena znanja. Na prethodnom testiranju 2015. nismo učestvovali zbog kašnjenja potpisivanja ugovora. Nakon ovog testiranja videćemo da li smo nešto poboljšali u sistemu obrazovnih institucija (edukacija predavača, prilagođeni nastavni programi) ili ćemo problem ponovo ignorisati i gurati pod tepih, a loše rezultate učenika pripisivati testu. Biće zanimljivo videti da li će se funkcionalna pismenost naših učenika poboljšati ili ćemo kriviti ogledalo zato što nam je lice ružno.
Većina ekonomski razvijenih zemalja, čak i one zemlje čiji učenici takođe nisu preterano zablistali u rezultatima testiranja, veoma ozbiljno prilazi ovom problemu. Pored samih testova iz različitih oblasti, koje će svi učenici širom sveta ove godine kompjuterski rešavati, postoje i upitnici o načinu učenja, motivaciji i porodici. Španija je u jednom nedavnom tekstu objavila podatke o tome kako rezultati PISA testiranja ne zavise samo od škole i sistema obrazovanja, već da veliku ulogu ima i porodično okruženje. Učenici koji imaju bogatiju kućnu biblioteku i više od 500 knjiga pokazuju bolje rezultate na PISA testovima. Petnaestogodišnjaci koji dolaze iz porodica koje imaju manje od 11 knjiga na poslednjem PISA testiranju u Španiji dobili su 423 poena, a njihovi vršnjaci koji imaju više od 500 knjiga u kućnoj biblioteci dobili su 540 poena, ili čak preko 27 odsto više. Jedna školska godina iznosi 40 poena, znači da je razlika od 117 poena skoro kao tri školske godine. Učenici s bogatijom kućnom bibliotekom poseduju bolju funkcionalnu pismenost od svojih vršnjaka za skoro tri školske godine.
Bogatija biblioteka se računa kao 3 školske godine
Razlozi su očigledni. Odrastanje u intelektualno podsticajnoj sredini pozitivno utiče na kvalitet obrazovanja i na školsko postignuće. Kućna biblioteka je kulturni kapital jedne porodice, a čitanje knjiga utiče na bolje izražavanje svih članova jedne porodice, kao i na vrednovanje samog obrazovanja. Deca učenjem po modelu razvijaju čitalačke navike posmatrajući roditelje. Ako vide roditelje da čitaju knjige, čitaće i oni. Vrednovanje obrazovanja i želja za znanjem potiču iz porodice. Učitelji i nastavnici kasnije treba da se potrude da što kvalitetnije uobliče i prenesu neophodno gradivo, ali neće imati pozitivan odnos prema znanju učenici čiji roditelji konstantno omalovažavaju značaj obrazovanja.
Zanimljivo je da se od ove godine uvode i testovi iz finansijske pismenosti što potvrđuje da su ciljevi testiranja što kvalitenije osposobljavanje mladih ljudi za život u 21. veku, koji će zahtevati doživotna učenja i sticanja novih znanja i veština. Osim toga, ako se na ovom uzrastu dobro finansijski opismene, banke neće moći da im podvaljuju s lošim ugovorima i nepovoljnim uslugama i kreditima, kao što su to radili njihovim roditeljima. Druga zanimljivost u vezi sa novim testiranjem na svetskom nivou je to što će prvi put učestvovati deca rođena u novom milenijumu, u kome se zbog prebrzog napretka nauke i tehnike živi znatno drugačije nego u prethodnim decenijama.
Izvor: City magazin
