Da li danas postoje pedagozi tog profila? Ljudi koji su spremni da odbace hipokriziju, malograđanštinu, „korektnost“, konformizam, formalizam, kukavički podanički mentalitet državnog „šrafa“? Koji su spremni i sposobni da decu nauče prave životne lekcije? Po svaku cenu?
Da li je današnje vreme liberalnije nego ono od pre 40 godina? Ako odgovorite bez razmišljanja, verovatno ćete odgovoriti potvrdno. Ali – hajde da, za promenu, razmislimo malo…
Ispričaću vam jednu istinitu priču.
U to vreme (’76. godine) išao sam u osmi razred osnovne škole. Razredni starešina mi je bio jedan fenomenalan lik, nastavnik fizičkog vaspitanja Čeda Vuković, a dobar deo drugara i drugarica iz razreda su, kao i ja, bili došljaci sa raznih strana. Verovatno su obe činjenice od značaja za događaj koji ću opisati.
U svakom slučaju – bili smo neobično homogena ekipa, na čemu je pomenuti „Čedica“ (kako smo mu tepali, ne bez aluzija ne njegovu skromnu visinu) vrlo brižljivo radio. Imali smo čak i svoj odeljenski časopis, svoj slogan („svi za jednoga – jedan za sve„), svoj odeljenski bend… Razna školska takmičenja su bila posebno pogodan poligon za peglanje tog identiteta, i bilo ih je mnogo, ali jedno smo svi dobro upamtili. Bilo je to povodom dana škole, svako odeljenje je trebalo da smisli i uvežba vrlo ambiciozan program, sastavljem od pet-šest disciplina, uključujići i folklor, anegdotu, horsku pesmu… Vežbalo se intenzivno, obično posle časova, i bilo je vrlo naporno. Da bi nam pružio dodatan motiv, razredni nam je dao blanko obećanje: ako pobedimo – vodi nas sve u bioskop da gledamo film po našem izboru.
Šta čini dobrog nastavnika… i zašto Srbiji neće biti bolje dok njih ne bude više
Moj drug Vlada je bio lik kome takva prilika nije mogla da promakne. Brzo nas je sve animirao, i organizovali smo zamku za Čedicu:
– Bilo koji film?
– Da.
– Stvarno BILO KOJI film?
– Bilo koji…
– Časna reč?
Čedica je verovatno u tom trenutku shvatio zamku. Stari sportski padobranac, iskusni ronilac „na dah“, svestrani gimnastičar, i vrsni pedagog – našao se u poznatoj situaciji. Ono kad više nema nazad.
Džeronimoooooo!
Nekoliko nedelja kasnije (pošto smo naravno pobedili na takmičenju) skrušeno je primio svoju „presudu“. Film po našem izboru se zvao „Dobro je i poželjno voditi ljubav„. Da, u pitanju je bilo baš ono na šta i liči. Neki italijanski šaljivi soft-pornić, koji se davao u bioskopu Doma Sindikata. Čedica je postavio samo jedan uslov: ako idemo – moraju SVi da idu, bez izuzetka i opravdanja. I to (iz razumljivih razloga) mora da bude naša zajednička tajna…
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Šta deca žrtvuju za petice, da li ste se nekad zapitali?
Poznajem majku koja sedi ispred mene. Zajedno smo prošle mnogo. Bila sam učiteljica...
Da li ćemo zbog rodne ravnopravnosti imati đaka i đakicu?
Skupština Srbije usvojila je nedavno Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji, između ostalog, sadrži odredbe o ravnopravnosti u jeziku. Međutim, lingvisti iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU smatraju da su...
“Novac od uplaćenih đačkih ekskurzija gotovo je nemoguće vratiti”
Do 15. marta 2020. godine, kada je proglašeno vanredno stanje zbog pandemije, u Srbiji su bila ugovorena višednevna putovanja za više od 150.000 učenika. Samim tim, nije iskorišćeno više od...
Prof.dr Svetomir Bojanin: Programi u školi su kao da mrzimo decu
Programi u školi su kao da mrzimo decu. U moje vreme ili u vreme Nikole Tesle smo u prvom razredu računali do 20 i razumeli smo. Neka deca to mogu,...
Nema komentara.