Da li danas postoje pedagozi tog profila? Ljudi koji su spremni da odbace hipokriziju, malograđanštinu, „korektnost“, konformizam, formalizam, kukavički podanički mentalitet državnog „šrafa“? Koji su spremni i sposobni da decu nauče prave životne lekcije? Po svaku cenu?
Da li je današnje vreme liberalnije nego ono od pre 40 godina? Ako odgovorite bez razmišljanja, verovatno ćete odgovoriti potvrdno. Ali – hajde da, za promenu, razmislimo malo…
Ispričaću vam jednu istinitu priču.
U to vreme (’76. godine) išao sam u osmi razred osnovne škole. Razredni starešina mi je bio jedan fenomenalan lik, nastavnik fizičkog vaspitanja Čeda Vuković, a dobar deo drugara i drugarica iz razreda su, kao i ja, bili došljaci sa raznih strana. Verovatno su obe činjenice od značaja za događaj koji ću opisati.
U svakom slučaju – bili smo neobično homogena ekipa, na čemu je pomenuti „Čedica“ (kako smo mu tepali, ne bez aluzija ne njegovu skromnu visinu) vrlo brižljivo radio. Imali smo čak i svoj odeljenski časopis, svoj slogan („svi za jednoga – jedan za sve„), svoj odeljenski bend… Razna školska takmičenja su bila posebno pogodan poligon za peglanje tog identiteta, i bilo ih je mnogo, ali jedno smo svi dobro upamtili. Bilo je to povodom dana škole, svako odeljenje je trebalo da smisli i uvežba vrlo ambiciozan program, sastavljem od pet-šest disciplina, uključujići i folklor, anegdotu, horsku pesmu… Vežbalo se intenzivno, obično posle časova, i bilo je vrlo naporno. Da bi nam pružio dodatan motiv, razredni nam je dao blanko obećanje: ako pobedimo – vodi nas sve u bioskop da gledamo film po našem izboru.
Šta čini dobrog nastavnika… i zašto Srbiji neće biti bolje dok njih ne bude više
Moj drug Vlada je bio lik kome takva prilika nije mogla da promakne. Brzo nas je sve animirao, i organizovali smo zamku za Čedicu:
– Bilo koji film?
– Da.
– Stvarno BILO KOJI film?
– Bilo koji…
– Časna reč?
Čedica je verovatno u tom trenutku shvatio zamku. Stari sportski padobranac, iskusni ronilac „na dah“, svestrani gimnastičar, i vrsni pedagog – našao se u poznatoj situaciji. Ono kad više nema nazad.
Džeronimoooooo!
Nekoliko nedelja kasnije (pošto smo naravno pobedili na takmičenju) skrušeno je primio svoju „presudu“. Film po našem izboru se zvao „Dobro je i poželjno voditi ljubav„. Da, u pitanju je bilo baš ono na šta i liči. Neki italijanski šaljivi soft-pornić, koji se davao u bioskopu Doma Sindikata. Čedica je postavio samo jedan uslov: ako idemo – moraju SVi da idu, bez izuzetka i opravdanja. I to (iz razumljivih razloga) mora da bude naša zajednička tajna…
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Vi očigledno ne znate šta znači biti razredni starešina!
„Dobro veče!“ Milena pozdravi prisutne roditelje i produži prema katedri. „Jeste dobro?“ „Kako ko!“ nervozno odgovori Ivanova mama. Milena je naučila da se ponekad napravi da nije čula neki komentar...
Ako dete računa na prste, to je znak visoke inteligencije, kažu naučnici
Znate li da i odrasli ponekad računaju na prste? Prema naučnicima, to je znak visoke inteligencije. A ako dete reši zadatak računajući na prste, to znači bolje opaža. Korišćenje ruku...
Premijerka o ukidanju đačkih knjižica: Odlično pitanje, razgovaraću o tome s ministrom Ružićem
Premijerka Ana Brnabić govorila je za portal obrazovanje.srbijadanas.com i tom prilikom izjavila da treba razmišljati o ukidanju đačkih knjižica. – Nisam razmišljala o tome, ali je odlično pitanje, pre svega...
Od ponedeljka sve škole nastavu izvode u učionici ili kombinovano
Naredne nedelje neće biti lokalnih samouprava u kojima će škole kompletno raditi po onlajn sistemu, saopštilo je danas Ministarstvo prosvete. Tim za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu...
Nema komentara.