Da li danas postoje pedagozi tog profila? Ljudi koji su spremni da odbace hipokriziju, malograđanštinu, „korektnost“, konformizam, formalizam, kukavički podanički mentalitet državnog „šrafa“? Koji su spremni i sposobni da decu nauče prave životne lekcije? Po svaku cenu?
Da li je današnje vreme liberalnije nego ono od pre 40 godina? Ako odgovorite bez razmišljanja, verovatno ćete odgovoriti potvrdno. Ali – hajde da, za promenu, razmislimo malo…
Ispričaću vam jednu istinitu priču.
U to vreme (’76. godine) išao sam u osmi razred osnovne škole. Razredni starešina mi je bio jedan fenomenalan lik, nastavnik fizičkog vaspitanja Čeda Vuković, a dobar deo drugara i drugarica iz razreda su, kao i ja, bili došljaci sa raznih strana. Verovatno su obe činjenice od značaja za događaj koji ću opisati.
U svakom slučaju – bili smo neobično homogena ekipa, na čemu je pomenuti „Čedica“ (kako smo mu tepali, ne bez aluzija ne njegovu skromnu visinu) vrlo brižljivo radio. Imali smo čak i svoj odeljenski časopis, svoj slogan („svi za jednoga – jedan za sve„), svoj odeljenski bend… Razna školska takmičenja su bila posebno pogodan poligon za peglanje tog identiteta, i bilo ih je mnogo, ali jedno smo svi dobro upamtili. Bilo je to povodom dana škole, svako odeljenje je trebalo da smisli i uvežba vrlo ambiciozan program, sastavljem od pet-šest disciplina, uključujići i folklor, anegdotu, horsku pesmu… Vežbalo se intenzivno, obično posle časova, i bilo je vrlo naporno. Da bi nam pružio dodatan motiv, razredni nam je dao blanko obećanje: ako pobedimo – vodi nas sve u bioskop da gledamo film po našem izboru.
Šta čini dobrog nastavnika… i zašto Srbiji neće biti bolje dok njih ne bude više
Moj drug Vlada je bio lik kome takva prilika nije mogla da promakne. Brzo nas je sve animirao, i organizovali smo zamku za Čedicu:
– Bilo koji film?
– Da.
– Stvarno BILO KOJI film?
– Bilo koji…
– Časna reč?
Čedica je verovatno u tom trenutku shvatio zamku. Stari sportski padobranac, iskusni ronilac „na dah“, svestrani gimnastičar, i vrsni pedagog – našao se u poznatoj situaciji. Ono kad više nema nazad.
Džeronimoooooo!
Nekoliko nedelja kasnije (pošto smo naravno pobedili na takmičenju) skrušeno je primio svoju „presudu“. Film po našem izboru se zvao „Dobro je i poželjno voditi ljubav„. Da, u pitanju je bilo baš ono na šta i liči. Neki italijanski šaljivi soft-pornić, koji se davao u bioskopu Doma Sindikata. Čedica je postavio samo jedan uslov: ako idemo – moraju SVi da idu, bez izuzetka i opravdanja. I to (iz razumljivih razloga) mora da bude naša zajednička tajna…
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
“Znaš i sama koliko je teško sa jedinice doći do petice. Možda ću da je izvučem iz škole danas, videću…”
– Šta kaže? – Kao da će uskoro završiti ovi pre nas, pa će nas prozvati. Kaže da će brzo ići to sve. – Jel’ vidiš ti, samo nešto čekamo,...
Pedagog Snežana Golić: Naši prosvetni radnici dele se na ZAPISNIČARE i LIDERE
Piše: Snežana Golić, pedagog Ako grubo (i nepravedno, ali poente radi) analiziramo ljude koji rade u školama, uvidećemo dve osnovne kategorije. 1. ZAPISNIČARI - PRAVE UVID I NE REŠAVAJU, VEĆ...
Zašto su ekskurzije skuplje od porodičnih letovanja – na dnevnice nastavnika i lekara mora se platiti i porez
Posle duge pauze zbog korona virusa, đaci širom Srbije kreću na rekreativne nastave i ekskurzije, ali se roditelji žale na cene tih putovanja. Aleksandar Markov, profesor istorije i predsednik Foruma...
Roditelji pozajmljuju novac i dižu kredit zbog proslave mature
Kad saberete šta sve treba platiti za proslavu mature, ne možete a da se ne zapitate kako i roditelji sa prosečnim platama uspevaju to da podmire. - Tako što se...
Nema komentara.