Majčinstvo u 20/30/40-im: Adrijana Božović

Adrijana Božović po zanimanju je vaspitač, a autorka je instagram profila @mama_vaspitacica. Kao mama dvoje dece, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu:

O meni

Zovem se Adrijana Božović. Rođena sam jednog davnog leta Gospodnjeg 1993. godine, ili možda ne tako davnog, kako se uzme. Mama sam dvoje dece, troipogodišnjeg dečaka i dvogodišnje devojčice. Na pragu svojih dvadesetih završila sam Učiteljski fakultet u Beogradu i dobila zvanje vaspitač u predškolskim ustanovama, a koju godinu ranije medicinska sestra – vaspitač. Volim da naglasim: „Vaspitač, to nije moje zanimanje, to je moj poziv.” Rad sa decom je velika privilegija, ali i velika odgovornost. Nije uvek lako, ali je baš uvek slatko, najslađe. Trenutno sam mama vaspitačica svojoj deci: svakodnevno učimo kroz igru, recikliramo, maštamo, stvaramo, mnogo čitamo, zabavljamo i smejemo na sav glas. Od 1. septembra se vraćam u „predškolske klupe”, radu sa decom i za decu u vrtiću. U slobodno vreme, iako ga nema mnogo, pišem dečije priče i ilustrujem ih na tabletu. Videćemo da li će nekad te priče izaći i iz štamparije.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Zvuči čudno, ali meni je majčinstvo poznato i pre nego sam postala mama. Da li zbog bezbroj okupanih tek rođenih beba u porodilištu za vreme prakse, ili zbog višegodišnjeg iskustva u ulozi dadilje, animatora u igraonicama-rođendaonicama ili zbog same profesije vaspitača u predškolskim ustanovama ili zbog svega toga po malo, ko će ga tačno znati? Mama sam postala dve nedelje pre 25. rođendana, a drugi put sa 26. Moje voljeni suprug je moja najveća podrška u svemu. Uz njegov šarm, smisao za humor i posvećenost sve je mnogo, mnogo lakše. Najteže mi je pala neispavanost koju roditeljstvo donosi. Česta buđenja zbog podoja, a kasnije samo zbog provere da li se beba otkrila.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?

Mislim da godine ne znače mnogo. Ono što je suštinski važno da je žena spremna za tu, pre svega, ozbiljnu životnu ulogu. A to znači da ćemo kao roditelji znati kako da se organizujemo, da posedujemo znanja i veštine koje će našoj deci pružiti osnovu za funkcionalan i srećan život.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Zapravo najzabavnije je bilo da posmatram supruga u ulozi novopečenog tate. Meni je sve u vezi sa negom, ishranom bebe bilo poznato, dok se on tada prvi put susreo. Kada je jednom presvlačio našeg sina obukao mu je pantalone, a preko pantalonica raskupusani široki povoj. Kasnije je sve uvežbao i bio brži u oblačenju bebe od mene.

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Meni se sredina dvadesetih pokazala kao idealno vreme za osnivanje porodice. Nekako sam oduvek sebe zamišljala kao mladu mamu, ali mi godine nisu bile presudne. Majčinstvo mi je tako prirodna, predivna, zabavna uloga i verujem da je takvom osećaju doprinela i moja stalna edukacija na temu roditeljstva koja i dan danas traje.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Iskustvo u ulozi roditelja me je naučilo da se može živeti i sa dva sata vezanog spavanja. Kao devojka sam bila ubeđena da bez osam sati sna ne mogu biti funkcionalna. Na stranu šala, mada ima tu malo i istine, naučila sam da odredim prioritete i tako stignem sve što sam isplanirala. Moji prioriteti su kvalitetno vreme sa decom: učenje kroz igru, boravak na otvorenom, čitanje i listanje slikovnica, vreme „jedan na jedan” sa svakim detetom, i meni veoma važna stavka za svaki dan to su zdravi, a ukusni obroci za celu porodicu koje sa uživanjem pripremam.

Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?

Moji mališani su aktivni učesnici, mamini i tatini pomagači, u pripremi hrane. Mućkaju, presipaju, dodaju, malo više prosipaju, ali uživaju u tim za sve dragocenim trenucima. Zajednički pripremljene kiflice, mafini, projice se kod nas sa najvećim nestrpljenjem očekuju, a onda sa najvećim užitkom pojedu.

Ovo me niste pitali

Istakla bih samo da verujem da je svaka mama fantastična, čarobna, posebna i važna u očima svoje dece. I da je svakoj mami nekad lakše, nekad teže, a kad je teže znači imati podršku pravih prijatelja. Zato hvala mom suprugu, mojoj Rođenoj, mojoj kumi, mom prijatelju Kaletu, mom Ortaku Mari i mojoj Sekani po mužu – Jeleni.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: