Majčinstvo u 20/30/40-im: Danče Tomašević

O meni

Zovem se Danče Tomašević, Makedonka sam, srećno sam udata u Novom Sadu, gde živim već 8 godina. Mama sam tri sjajna dečaka, a to su Marko, koji ima 3 godine i blizanaca Ivana i Milana, koji imaju 2 godine. Ja sam i mama koja stoji iza profila @mamasalimana. Po struci sam diplomirani menadžer za biznis i logistiku, ali ono što zaista definiše mene kao osobu je moja umetnička duša. Kreativnost se provlači kroz sve sfere mog života. Nedavno mi je isteklo porodiljsko bolovanje, ali sam odlučila još neko vreme potpuno da uživam u majčinstvu. Trenutno se bavim kreiranjem zanimljivih šarenih obroka za male, ali i za velike. Reč je o malim umetničkim delima preko kojih imam za cilj da podstaknem kreativnost i maštu, kako kod mališana tako i kod odraslih. Isto tako želim i da prikažem značaj konzumiranja zdrave i raznovrsne hrane. Na mom profilu, sem dekorisanih jela, možete naći recepate za mnogo svakodnevnih obroka, niz razovrsnih aktivnosti, kao i i igara za decu, zapravo jedan deo naših života koji trenutno živimo. Ovo je jedna moja nova strast u nizu mnogih hobija: dizajner sam nakita, obožavam da kuvam i dekorišem torte, šminkam, slikam, kreiram garderobu… i sada se izrodio ovaj novi hobi.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Prvi put sam se rodila kao mama sa 35 godna, a sa 36 god sam već bila mama troje dece. Lagala bih vas kad bih vam rekla da je to lako, lagala bi kad bih rekla da sam se odmah snašla. Po prirodi sam jako vesela i energična osoba, istrajna, neko kome nije  potrebno puno sna da funkcioniše, pa mi je sve to pomoglo da se dobro nosim sa celom situacijom. Bilo mi je potrebno vremena da uspostavim ritam i rutine zbog kojih mi je i sada mnogo lakše Zaista mnogo uživam u majčinstvu i svemu što majčinstvo sa sobom nosi.

Po mom iskustvu koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?

Ne postoji pravi odgovor na ovo pitanje, po mom mišljenju  godine nemaju tako važnu ulogu, već je bitan karakter same osobe, spremnost i emocionalna zrelot iste. Svaka mama doživi jedan pun spektar emocija i bori se sa njima, svakoj je podjednako teško i lepo istovremeno. Ono što nas čini drugačijima je način na koji to podnosimo i doživljavamo, način na koji se sa svi tim nosimo, a to zavisi jedino od nas samih. Majčinstvo je za svakoj ženi novo iskustvo koliko god godina ona imala, to je period sa puno pitanja i nesigurnosti, period kad učite o jednoj novoj sebi, o jednom novom životu i o jednoj novonastaloj situaciji. Meni je ovako bilo po meri, u trideset petoj ne znam za drugačije.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena majka?

Kod nas je svaki dan duhovit i zanimljiv sa bezbroj smešnih situacija.

Moj prvi porađaj je krenuo dve nedelje ranije, gledali smo sa suprugom neku seriju i počele su moje kontrakcije koje sam ustanovila da su na 4 minuta, otišla do wc-a i videla da mi je otpao sluzni ćep, vratila sam se i sela na tabure pored kreveta i rekla mu da počinje porađaj. Na to je on samo rekao – pa što si sela tamo, dođi da odgledamo seriju. Od tada nam nikada nije dosadno.

Smešno je što ih stalno prebrojavamo i stalno se pitamo gde je treće dete, kao da ih imamo 100. Tako se desi da vam opadne  koncentracija i ono bude iza vas a vi se uspaničite i idete da ga tražite, desilo mi se milion puta. To u tom momentu nije smešno, ali kasnije jeste. Postoje situacije kada vam fali treća ruka, jedno pada, drugo počinje da pada, a treće beži. Sa troje male dece to je svakodnevica.

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je vreme za decu?

Svako vreme je pravo vreme za decu, ukoliko osoba zaista to želi, oseća se emocionalno zrelom, nezavisna je  i  pronašla pravog partnera sa kojim bi želela da se ostvari kao majka. Nisam neko ko voli da deli savete, zapravo sam osoba koja ceni i poštuje različitost, svi smo mi drugačiji, svi mi živimo neke svoje priče i zaista poštujem svačiji izbor i svačije pravo vreme i nevreme.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Roditeljstvo je nešto o čemu imam mnogo još toga da učim, za sad me ja naučilo da shvatim da ne mogu i ne moram sve sama, da je ljubav iznad svega, i naučilo me da postavim priopritete i granice. Ono što smatram za najvažnije u roditeljstvu je prisutnost i uspotavljivanje bliskost sa decom. Dobru organizaciju i uspostavljene rutine kod dece isto smatram važnim, bar kod nas je to bilo od ključnog značaja. Uvek kažem da deca uče ono što žive, to je jedno moje čvrsto uverenje. Kroz moj život mogu to da potvrdim i mnogo se trudimo ja i suprug da im budemo dobar primer. Igra je deci sve i kroz neki  oblik igre trudim se da ih učim svim onim stvarima koje smatram da su neophodne za njihov uzrast, kroz igru se trudim da ih uključim u svakodnevne aktivnosti i kućne poslove. Pratim njihova interesovanja i njihove potrebe, jer nisu sve troje isti pa ni nemaju ista interesovanja i te njihove različitosti poštujem. Roditeljstvo me jako puno promenilo i nastavlja da me menja, jer biti roditelj i znači menjati se, otkrivati svet zajedno sa decom.

Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?

Zaista je divno što postoje takve radionice, jedan od mnogih faktora za kvalitetan i zdrav život je i zdrava raznovrsna i izbalansirana hrana. Mnogo je bitno deci od najmanjeg uzrasta usaditi te navike. A kod nas u kući, ako pitate starijeg sina, odmah će vam reći da je on moj glavni pomoćnik u kuhinji. I ne samo to, šareni tanjirići koje možete da vidite na mom profilu su uglavnom njegove želje, ja ih samo realizujem. To su tanjirići koje već dugo pravimo, ta zabava je počela za vreme korone i prvog karantina u nedostataku ideja za neku zanimaciju i zabavu. Međutim, tek od decembra smo počeli da  ih delimo sa svima vama. Na početku smo pravili jednostavne oblike od voćkica, neke kuce, mace, cvetiće, koji se jako lako prave, a onda smo počeli da kreiramo naše priče, tako što ja tanjiriće skiciram, kreiram ili pronađem neki zanimljiv recept  i onda kad god smo u mogućnosti zajedno sa starijim sinom spremamo i dekorišemo ono što smo osmislili. Na ovaj način kroz igru i zabavu pojedemo bez mrštenja mnogo stvari koje na drugi način možda i ne bi. A pritom svašta nešto novo naučimo o lanetu, piletu, tigru, lisici… o namirnicima, o bojama, o kombinovanju hrane, o tome kako se sprema hrana…

Ovo me niste pitali

Kako nalazim vremena i snage za sve što radim, jedno je od pitanje koje najčesce dobijem.

A ljubav je odgovor za sve, kad je ona tu ništa nije teško!

Izvor: Detinjarije.com