O meni
Moje ime je Danijela Dakić, imam 36 godina i iz Subotice sam. Majka sam dvoje dece, Stefana (8) i Sare (3). Zaposlena sam već devet i po godina u kompaniji Infostud, gde sam za sve te godine promenila mnogo pozicija i timova. Volim da kuvam, kako za nas, tako i za druge. Poželela sam da tu ljubav prema kuvanju, koju svakako posvećujem porodici, podelim i sa drugima i to činim putem Instagram profila @stefanova_uzina gde delim ono što pripremam Stefanu za školsku užinu, sa receptima ili sitnim trikovima za pripremanje klope. Iako volim da kuvam, ne smatram da je potrebno provoditi puno vremena u kuhinji da bi nešto bilo ukusno ili zdravo. Ključ je dobra organizacija i to je ono što i sama svaki dan učim.
Plan je da širimo svest o što zdravijoj ishrani u najranijem dobu, da delimo savete i da se što više roditelja i dece odluče, svako u skladu sa svojim mogućnostima i raspoloživim vremenom, za pakovanje obroka za poneti.
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Nekako sam oduvek sebe mogla da zamislim kao majku. Još dok sam bila tinejdžerka, pa i mlađa, uvek su se klinci vrteli oko mene, ali i ja oko njih. U društvu mojih roditelja, ja sam bila najstarije dete, tako da sam imala priliku da učestvujem u odrastanju sve ostale dece. Uvek sam volela dečiju iskrenost i neiskvarenost. Koliko svoju decu učim i vaspitavam, toliko mislim da i oni mene uče nekim stvarima koje sam godinama zaboravila. Postala sam majka sa 27 godina, među prvima u mom društvu, ali to mi nije predstavljalo problem. Vrlo brzo je i dosta mojih drugarica dobilo decu, tako da sam uvek imala neki savet viška ako im zatreba, ali sam dosta toga naučila i od svake od njih, kao što učim i dan danas.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?
Ne mogu reći generalno, jer mislim da je to dosta indvidualno. Ono što je možda istina je da imamo više energije kada smo mlađi, a više životnog iskustva kako bivamo stariji. Sa moje tačke gledišta mogu reći da sam sada iskusnija, imam više znanja koje nisam imala tada, s toga pokušavam da menjam neke navike i stavove u skladu sa tim. Da sam spremnija za ono što me čeka, da svaki period nosi nešto svoje. Škola i samostalnost su mi nove dimenzije majčinstva, a definitivno ne mogu reći da sam sve isto radila sa Stefanom kad je imao 3 godine i sada sa Sarom. Promenila sam se i ja, ali su i okolnosti drugačije.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Pamtim dosta. Pamtim prva presvlačenja i nje i njega, bila su komična. Pamtim one smešne i duhovite savete koje sam dobijala od nekih baka, što poznatih, što nepoznatih. Pamtim savete koje kada dobiješ, imaš utisak da svi bolje rade od tebe. Savete tipa “obucite čarapice bebici, hladne su joj noge” na plus 30, ili “kad će početi da klopa, kada su moji bili mali, sa tri meseca su uveliko jeli sve i svašta”. Pamtim one njihove mudre izreke koji mi ponove nazad, pa me “poklope”, a sve to smo ih suprug i ja naučili. Sećam se kada mi je Stefan, sa 4 godine, nakon hiljadu pitanja zašto, i mojih upornih objašnjavanja naširoko zašto je nešto tako, i na sledeće njegovo “A zašto..?” gde sam odgovorila “Pa stvarno ne znam”, rekao: “Mama, ne znam nije odgovor. Odgovor mora da sadrži više reči i da se lepo objasni”. Ali bilo je brdo duhovitih situacija. Sve je ovo jedna velika avantura života.
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Mislim da ni na ovo pitanje ne postoji univerzalni odgovor. Mislim da je to vrlo individualno, neko može biti spreman i sa 20 godina, neko nije ni sa 40. Ali verujem da ne možeš u potpunosti ni biti pripremljen na sve. Jer svaka situacija, u datim okolnostima, očekuje određen nivo reagovanja za koji ne možemo unapred da se pripremimo. Ali zato verujem, da upravo zbog toga, svi možemo biti sve pripremljeniji iz dana u dan. Ja sam čvrsto verovala u sebe, da ja to mogu, jer su ljudi hiljadama godina imali decu i imaće ih i nadalje. Da ukoliko postoji ljubav, razumevanje, prirodan odnos između oba roditelja i dece, sve se može. Nekad možda pridajemo previše pažnje u današnje vreme tome. Istina, izazovi su drugačiji sada, nego kada smo mi bili mali, ili kada su naši roditelji bili mali. Ali rastemo, razvijamo se, učimo. i to se dešava ceo život. Ja svaki dan mogu da kažem da sam napredovala (iako neki dani ne deluju tako, ali majčinstvo nisu samo te lepe stvari, ima tu i onih lošijih dana, sve je to potpuno normalno). Trudim se da učim od njih, od supruga, od prijateljica, od njihovih baka i deka, ali dosta toga naučim i putem društvenih mreža i Interneta. Dobro odabran sadržaj je zlata vredan.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Uh, naučilo me mnogo toga. Naučilo me je strpljenju. Naučilo me je koliko su nekad neke sitnice stvarno sitnice iako tada ne mislimo tako. Naučilo me toj dečijoj iskrenosti. Dodatno me naučilo šta je to bezuslovna ljubav. Od kad sam roditelj, mislim da sam i uspešnija u odnosu sa ljudima, kako na poslu, tako i generalno. Naučilo me je da, i kad misliš da više nemaš snage i ne možeš, ukoliko je motiv pravi, možeš.
Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?
Pre svega, to što radite je divno. Smatram da je zdrava ishrana vrlo bitna u rastu i razvoju deteta, jer predstavlja temelj zdravog života. A situacija u našoj porodici može svakodnevno da se prati putem našeg profila @stefanova_uzina gde svaki dan pakujemo užinu za školu i to delimo sa svima koji nas prate. Gde često imamo recepte, male trikove za bržu organizaciju oko kuhinje, gde iskreno učim i ja svaki dan nešto novo, gde razmenjujemo ideje i znanje. Jer čak i jedan “običan” sendvič apsolutno ne mora biti tako običan ili dosadan. Smatram da naizgled komplikovane stvari uopšte nisu tako komplikovane, već da uz male cake recimo “pripremi uveče, ispeci ujutru” i slično, možemo uticati na raznovrsniju ishranu. I da, kod nas je slučaj da vrlo često učestvuju i njih dvoje u pripremi i osmišljavanju recepata.
Ovo me niste pitali
Putem profila, želela sam da poručim i ostalima da uz malo truda, rezultat može izgledati sjajno. Stvarno i realno mi za neke stvari treba samo 20 minuta da spremim iako deluje kao da sam spremala mnogo duže. Manje mi vremena treba nego da odem u prodavnicu, kupim, sačekam red i dođem kući. I ne, nisam ni ja svaki dan poletna, puna elana da kuvam, mesim, dok u isto vreme spremam njih za školu, vrtić, spremam se za posao i slično. Ali delim i takve dane, jer svi smo mi ljudi. Nekad spakujem najjednostavnije stvari u kutijicu. Ništa specijalno, sendvič, jogurt i jabuku. I to je ok. Jer je i to spremljeno sa puno ljubavi, samo okolnosti određuju nekad rezultat tog dana. I generalno mislim da je u životu bitan balans. A glavni cilj mi je da razmenjujemo iskustva i znanja i toliko toga sam naučila i sama u tih godinu dana koliko imam profil, od ljudi koji me prate, koji su mi ikad ostavili komentar ili poslali poruku, od ljudi koje ja pratim, od meni bliskih prijateljica, kuma, komšinica, porodice. I naravno od njih troje, mojih ukućana i saputnika u ovoj životnoj avanturi 🙂
Rubrika Majčinstvo u 20/30/40-im realizovana u saradnji sa brendom Moja Kravica JUNIOR jogurt
Izvor: Detinjarije.com
