Danijela Pantić poznata je pre svega kao voditelj i novinar. Osim toga, ona je se bavi načnim radom, ali i promocijom zdrave ishrane. Kao mama jednog dečaka, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.
O meni
Iako sam do sada radila kao novinar i voditelj na veoma gledanim televizijama, RTS i TV Prva i vodila emisije koje imaju visoke rejtinge (TV Slagalicu i Tačno 1), majčinstvo smatram svojom najvećom radošću i zadovoljstvom. Taj osećaj kada sam sa Ignjatom, mojim sinom koji uskoro puni 6 godina – kada ga gledam kako raste, slušam kako govori, kada se igra, peva sam u sobi kada je srećan, zbija šale, imitirajući odrasle, je od neprocenljive vrednosti. Ni jedna emisija, niti cilj koji sam ostavrila u karijeri ne budi toliko divan osećaj, pun nežnosti, topline i radosti u mom životu, kao vreme koje provodim sa Ignjatom.
Kada je reč o poslu, trenutno sam posvećena nauci i poslovnoj komunikaciji s jedne strane i hrani i preduzetništvu s druge strane. Magistar sam teorije umetnosti i medija i radim naučne radove u oblasti filozofije medija koje izlažem na međunarodnim konferencijama. S druge strane, hrana i zdravlje – moj hobi kojem sam posvetila dobar deo svog vremena, pretvorili su se takođe u svakodnevne aktivnosti kojima posvećujem mnogo vremena i truda. Autorka sam emisije na Kitchen TV “Vege izazov sa Danijelom”, vodim radionice sirove hrane, kreativna sam direktorka međunarodnog festivala “Kuhinje sveta” i pišem knjige, recepte.
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Da sam znala da je ovako lepo, ne bih čekala tridesete da rodim Ignjata! No, znate kako kažu, mi planiramo, a Bog se smeje. Nije uvek onako kako mi želimo. Činjenica – nekada je i bolje. Sada sam svesnija majka, veoma posvećena, odgovorna i znam mnogo više nego što bih znala da sam rodila dete u dvadesetim godinama.
Želja mi je da imam još jedno dete i nadam se da ću tu želji i ostvariti.
To što nemam stalno radno vreme i ne radim od 9 do 5 svakog dana, ostavlja mi dosta vremena da završim sve što imam dok je Ignjat u školi i da možemo zajedno da provodimo više vremena.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?
Verujem da je mnogo lakše roditi dete u dvadesetim i vratiti dobar fizički izgled, no svakako smo zreliji u tridesetim i četrdesetim! No, zagovornik sam toga da su ograničenja uglavnom u našoj glavi. Kada ima volje ima i načina, kada ima ima želje, saznaćemo i kako, ako to ne znamo.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Bilo je raznih situacija. Svi kažu da se s prvim detetom, najviše stiče iskustvo i da bdite nad svakom promenom, temperaturom, prehladom… Kasnije sve ide lakše i mudrije. Uz manje brige, a više iskustva. I meni je bilo potrebno daosta vremena da steknem iskustvo kao mama i da naučim nešto novo.
Uz Igija ima mnogo duhovitih situacija, pošto je on veselo i srećno dete i želi i druge da nasmeje, te ćesto zbija razne šale.
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Kada one to požele i kada su sigurne da se detetu treba posvetiti 24 sata dnevno. To je jedini “posao” koji radite svakog dana, 24 sata dnevno, ako treba, bez kvalitetnog sna i odmora, ponekad i bolesni, umorni, gladni, niko vas za to ne plaća, ali to se radi s voljom i velikom željom. Ljubav i radost koju primate nazad, veća su satisfakcija u životu od bilo kog novca ili materijalne dobiti. Naravno, važno je da možete da obezbedite sve da vaše dete raste u dobriom uslovima i da ima svakog dana sve što mu je potrebno.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu m je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Os dvog sina Ignjata, trenutno najviše učim. Strepljenje je prva lekcija koju morate savladate, ako nju ne savladate, jednostavno ste pali veoma važan ispit u životu! Posvećenost, pažnja i život u sadašnjem trenutku je druga lekcija koju sam naučila od svog sina. Ne možemo kuckati poruke i igrati se s decom, oni osete kada ste tu i kada ste im posvećeni, a kada niste. Kada im posvetite sebe, svoje vreme, oni to znaju i vrate vam višetruko!
Dosta obraćam pažnju na komunikaciju i najvažnija reč koju dete treba da nauči kada je reč o hrani je “NE” i to roditelji treba da poštuju. Ne treba kjlukati decu i puštati im crtaće dok jedu, treba slušati njihova čula i osećaje, jer oni najbolje znaju da li su sita ili gladna i šta žele da jedu. Moj savet je i da se deci smanje industrijsku šećeri, a da što više jedu prorodnu hranu, sveže voće, sveže povrće, salate i da piju sveže ceđene sokove.
Gospođa Helen Doron je promoter zdrave (veganske) ishrane, voleli bismo da čujemo vaše mišljenje, kakvo je iskustvo u vašoj porodici, i da dobijemo jedan vaš recept koji preporučujete čitateljima.
Istraživanje sprovedeno u Švedskim vrtićima pre 4 godine, gde se deca različito hrane jer dolaze iz različitih kultura, pokazalo je da su deca vegana najzdravija i da se najređe razboljevaju. To je odličan primer kako da hranite dete i da vam deca budu zdrava. No, činjenica je da je kod nas potrebno dosta edukacije u ovoj oblasti, jer nam genaracije odrastaju na uverenju da se ne može živeti bez mlečnih proizvoda, mesa, jaja…
Drugi primer jeste Indija gde su 40% zemalja ili obalasti, vegetarijanske. Oni su najmogoljudniji narod i ishrana bez mesa im omogućava da se rađaju, rastu, razvijaju bez problema.
To je divno što gospođa Doron radi i želim da zna da ima podršku mnogi roditelja koji se odlučuju za zdraviju ishranu, a ako poželi da zajedno edukujemo decu i roditelje, rado bih napravila radionicu namenjenu samo roditeljima koja žele da spremaju zdravu hranu.
Evo nekoliko recepata.
Za one koji vole jače i slađe torte: http://www.evaija.com/bolja-od-snikersa-sirova-i-zdrava-torta-s-karamelom-i-kikirikijem/
Voćna puding torta
http://www.evaija.com/kremasta-torte-i-zdraviji-puding-za-decu-5-jednostavnih-ideja/
Domaća granola umesto kupovnih muslija
http://www.evaija.com/domaca-granola-hrskava-bez-secera/
Savet za zdravije slatkiše
http://www.evaija.com/koje-namirnice-izabrati-za-zdrave-torte-i-slatkise/
Ovo me niste pitali
Za dobar odnos i za zdravu i jaku osobu koju želimo da vidimo za 10-20 godina, treba slušati želje i osećaje deteta, ništa ne raditi na silu (osim ako nekom život visi na koncu) i jačati samopouzdanje detetu. Komunikacija je ključna za dobar odnos i za sigurno i voljeno dete.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMA
Majčinstvo u 20/30/40-im: Ema Tatić
O meni Zdravo, zovem se Ema Tatić, po struci sam diplomirani filolog i imam svoju prevodilačku agenciju. Iznad svega, ja sam majka Simonu, koji ima 11, i Petri, koja ima...
Priče velikih porodica: ‘Mogu samo reći – nije teško biti majka troje dece. To je nešto najlepše’
Svoju priču o divnoj porodici s troje mališana ispričala nam je mama Aleksandra. Započela je sa razlozima koji su je naveli da poželi troje mališana. "Da imam više dece odlučila...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Ana Ćirica
O meni Ja sam Ana Ćirica, mama dvojice neodoljivo šarmantnih dečaka i urednik i voditelj muzičkih emisija Radio Beograda 2. "Pravi planove da ti se Bog smeje". Nemam prave planove,...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Ema Kapičić
O meni Pozdrav svima! Ja sam Ema. Imam 30 godina i poslednje četiri godine sa svojom porodicom (suprugom i ćerkom) živim u inostranstvu. Trenutno živimo u Amsterdamu, a pre toga...
Nema komentara.