Majčinstvo u 20/30/40-im: Ivana Mihajlović

Ivana Mihajlović je instruktorka za dečija autosedišta i realizatorka Jutarnjeg programa na TV Prva. Kao mama dvanaestogodišnjakinje, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.

O meni

Nije lako predstaviti se, u par rečenica reći o sebi. Ali recimo ovako: ja sam Ivana Mihajlović, instruktorka za dečija autosedišta i realizatorka Jutarnjeg programa na TV Prva, mama dvanaestogodišnjakinje. Ili jednostavno Nađina mama. Čini mi se da sam trenutno na pragu najizazovnijeg perioda svog života. Četrdesete i pubertet pod istim krovom.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Postala sam mama u kasnim dvadesetim, i što se mene tiče to je bilo pravo vreme. Naravno, najviše o vaspitanju dece znamo dok nemamo decu, pa sam tako i ja u majčinstvo ušla sa idejom kako to treba da izgleda. Ono što se desilo kasnije nije bilo u mojim planovima, ali danas ne bih uradila ništa drugačije.

Prvih par godina su bile fizički najzahtevnije. Sve što smo mislili da “naše dete nikad neće” sačekalo nas je već kod izlaska iz porodilišta. No, ponovo bih sve isto uradila, nikada se ne bih odrekla dojenja, zajedničkog spavanja i nošenja. Kasnije su usledili mentalni izazovi, a sada, na pragu tinejdžerskih godina iskušenja su nebrojena.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?

Mislim da prednosti majčinstva ne zavise puno od godina. Dete treba uklopiti u porodičnu dinamiku, u uobičajene porodične aktivnosti. Nekada zavidim starijim prijateljicama na mudrosti i strpljenju, a nekada mlađim na energiji koju imaju. Ipak najbolje je osnovati porodicu onda kada par to oseti i poželi, a godine su samo broj.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Pamtim sa kakvim smo entuzijazmom suprug i ja birali prve sanke, kao i nizbrdicu za spuštanje. Pamtim i to sankanje, devojčicu koja bi ipak radije pravila Sneška i roditelje koji bi se sankali. Sećam se i kada je prvi Lego došao u našu kuću, jedva smo čekali da dete zaspi pa da se izigramo.

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Pravo vreme za decu je onda kada se ona rode. Uvek bi zbog nečega moglo još da se pričeka, ili je moglo i ranije… Roditeljstvo je doživotna avantura, promeniće vas na bolje, staviti u različita iskušenja, na svakakve testove izdržljivosti.

Niko nam ne garantuje da će u životu sve ići po nekom našem planu. Ostala sam bez posla dok sam bila na održavanju trudnoće. Ali internet forum o roditeljstvu, na kom sam delila svoje brige sa drugim mamama i tražila odgovore na pitanja, me je spojio sa jednom sjajnom ženom. Ona me je naučila svemu što zna o bezbednosti dece u saobraćaju i zajedno smo, prve u Srbiji, pokrenule priču o pravilnom korišćenju auto-sedišta. Ta priča se zakotrljala, i sada se o tome mnogo više zna.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Roditeljstvo me je naučilo strpljenju i slušanju. Da posmatram i osluškujem potrebe te nove osobe u našoj porodici, a ne samo da pokušam da sprovedem disciplinu. Ja sam u početku bila mama štreberka, naoružana literaturom i teorijskim znanjem. Iskreno, najveću lekciju mi je dao suprug, koji je na moja silna preispitivanja i traženja odgovora u knjigama rekao jednu magičnu rečenicu: Hajde malo da vidimo kakva je ona, da shvatimo šta ona hoće. Nađa je u tom trenutku imala oko tri godine i moja prva pomisao je bila kako bi trogodišnjakinja znala šta hoće, i valjda u tim knjigama piše šta je za nju najbolje. Ipak, bio je u pravu, vaspitanje nije samo disciplinovanje već pažljivo osluškivanje želja i potreba obe strane, jasno postavljanje granica i bezuslovna ljubav.

Najvažniji u odnosu roditelja i deteta su ljubav i poštovanje, kao i u svakom drugom bliskom međuljudskom odnosu.

Ono najvažnije što sam shvatila tokom dvanaestogodišnje roditeljske karijere je to da “samo” treba da se trudim da budem onakva žena kakva želim da postane i moja ćerka.

Kao savetnik za dečija auto-sedišta, koja je vaša poruka roditeljima, kada je u ptanju bezbednost dece u vožnji?

U roditeljstvu ćete napraviti mnogo grešaka, to je u redu, i većina njih se može ispraviti. One koje ne mogu tiču se bezbednosti. Jedini ispravan način prevoženja deteta u automobilu je u autosedištu koje odgovara njegovom uzrastu. Od prve vožnje, one od porodilišta do kuće, pa sve dok ne poraste toliko da može pravilno da se veže samo pojasom automobila. Informišite se, guglajte, pitajte, istražite. Izaberite sedište, postavite ga pravilno i koristite uvek. Svojim primerom vaspitavate dete pa i vi vezujte sigurnosni pojas uvek i pričajte deci o bezbednosti u automobilu isto kao što ih učite bezbednom ponašanju na ulici. To je ulog u budućnost. Vaspitanje je posao u kom rezultate ne vidimo odmah, ali kada vaš petnaestogodišnjak sedne u nečiji automobil i ubedi sve u njemu da se vežu znaćete da ste uradili dobar posao.

Ovo me niste pitali

Deca će u životu birati ona interesovanja koja im izazivaju lepe osećaje. A to im lako možete usaditi ako zajedno uživate u lepim stvarima. Naš porodični izbor su knjige i putovanja. U tome uživamo i koristimo svaku priliku i za čitanje i za, makar kratki beg iz grada. Time smo zarazili i ćerku. Mislim da je važno imati bar jednu porodičnu aktivnost u kojoj svi uživaju, doprinosi bliskosti.

Podeli tekst: