Piše: Nevena Nejkov
Ove priče proizašle su iz svakodnevnih situacija u kojima se roditelji nalaze kada upisuju dete u obdanište. Među njima su i saveti sa radionica roditelj-dete, radionica sa psihologom ili pedagogom. Prevashodno opisuju uobičajene, savršeno normalne reakcije i bojazni koje roditelji imaju kada se prvi put odvajaju od deteta. Često su to zabavna pitanja i situacije iz kojih čitalac/roditelj može izvući pouku.
Ukoliko imate dete koje treba da pođe u vrtić, uverena sam da ćete se veoma brzo susresti sa činjenicom da imate jedno dete u vrtiću, a drugo van njega. Ovo su priče iz „drugog ugla“.
„Kako će moje dete bez mene?“
Adaptacija. Jedna od tema prilikom upisa deteta u vrtić. Preferiram termin prilagođavanje, jer ovde i jeste reč o tome. Pitanje koje se nameće je, ko zapravo teže proživljava ovaj period – roditelj ili dete?
Da li roditelji u prvim danima prilagođavanja prevashodno osećaju radost i uzbuđenje, ili strah i anksioznost?
„Kada sam zatvorila vrata vrtića i ostavila ga tamo uplakanog, tresla sam se kao prut. Čak sam pomislila da ću se vratiti po njega, uzeti ga za ruku, odvesti kući i polazak u vrtić odgoditi na neko vreme.“
Nije neobično videti majku koja je zabrinuta i uplakana pred polazak deteta u vrtić. Mnoga pitanja koja se tada postave vaspitačicama, kasnije se čine smešnim, kao na primer: da li će biti tu neko da ga nahrani, šta radite sa decom koja ne jedu sama, šta ako on bude pomislio da sam ga ostavila i sl.
Pre svega, roditelj treba da ostavi po strani negativne emocije i strahove koji ga preplavljuju, i da svojim ponašanjem detetu uliva poverenje.
„Svrha roditeljske ljubavi je u tome da se dete oseća sigurno pri odvajanju.“
Polazak u vrtić treba da bude normalan deo života. Ukoliko roditelji pokažu svoju zrelost, velika je verovatnoća da će prilagođavanje proći glatko. Podrška i roditeljska ljubav će doprineti da ovaj novi segment u životu deteta bude jedan od najlepših perioda u detinjstvu.
