U našoj rubrici “Mame dame” predstavljamo vam Svetlanu Ristić, magistra kliničke farmacije zaposlenu u GAK “Narodni front” i mamu sina Dušana.
1. Roditeljstvo
Pošto je Dušan kao i svi dečaci bio lenja beba i nije počeo da priča do treće godine, uputila sam se kod logopeda, surdologa i defektologa. Objasnila sam da me sve razume ali da ne želi da priča. Gledao je crtane filmove na engleskom po par sati dnevno. Dobila sam stručni odgovor da to nije dobro za njega i da dugo neće reći ni jednu reč. Saslušala sam ih, dobila još neke savete. Dušan je sedeo veseo u mom krilu. Na odlasku ih je pogledao i ručicom pokazao na policu iznad, punu igračaka. Usledio je njegov glas i „a toy…“. Bila je to prva izgovorena reč. Ogrejalo me je sunce. Srećni smo se vratili kući…
2. O meni
Magistar sam kliničke farmacije. Specijalista farmakoinformatike (farmakoterapije), farmaceutske zdravstvene zaštite i farmakoekonomije. Magistrirala sam kliničku farmaciju u Škotskoj na Robert Gordon Univerzitetu. Radim u GAK „Narodni front“ gde sam i rođena.
Kada sam završila farmaciju i počela da radim, javim se na konkurs za magistarske studije koje je EU delila 2000. godine, nakon 5.oktobra. Komisiju čine moje kolege i jedan Škot g. Timoti Dod, koji me upita – gde sam tako dobro naučila engleski? Ja mu odgovorim – U Beogradu, a usavršila u Engleskoj i Americi. – Onda me zamoli da kažem nešto o sebi. Krenem da mu pričam kako sadim borove po Ceraku, pecam na Karašu, berem biljke u Deliblatskoj peščari, učim jezike i radim u klinici gde sam rođena. Intervju je bio kratak. Pozovu me ubrzo i saopšte da sam dobila punu stipendiju. Kasnije, g.Tim Dod mi reče, da je svima u Škotskoj pričao da ima kandidata koji će se sigurno vratiti da svoje znanje prenese mlađima. A privatno mi je rekao da mu je najlepsi deo intervjua bio kada sam sela i rekla: – Hi, my name is Svetlana! I work in the clinic where I was born!
Proputovala sam Ameriku. Bila u Australiji u kišnim šumama sa Aboridžinima.Od njih sam saznala kako se leče u prirodi. U Japanu sam otkrila čuda medicine dalekog istoka. Satima sam sedela u botaničkim baštama i divila se strpljenju i upornosti. U vrtu ispred Carske palate u Tokiju pomagala sam ljudima da orežu magnolije, jer tamo nema gradskog zelenila vec ljudi sami učestvuju u uređenju svojih parkova. Uz brojna putovanja, poželela sam da naučim što vise jezika. Danas su mi izazov grčki i turski. Učim ih sa željom da što bolje upoznam njihovu kulturu. Otuda Dušan ide u stranu školu. U njoj su đaci različitih vera i nacija.Od malena se uče toleranciji i razumevanju.
3. Moda i ja
Najlepše se osećam u kompletima i haljinama. Kada žurim, prvi izbor je haljina. Za posao volim komplete jer ženu čine ženstvenom i modernom. Sebe sam pronašla u mnogim kreacijama modne kuće Olivini jer su materijali prirodni i otmeni. Top izbor –haljina sa naglašenim strukom koja prati linije tela.
4. Šta misli o školskim uniformama
Uniforme su prelepe. Sve se kombinuje i daje mogućnost stvaranja kompleta. Trenerke su savršene za fizičko, odmor i rekreaciju. U njima se deca najlepše osećaju.
Mama je obučena u model modne kuće Olivini.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMA
Majčinstvo u 20/30/40-im: Branka Stanišić
O meni Ja sam Branka Stanišić, srećno udata i zadovoljna žena. Imam 42 godine, po zanimanju sam ekonomista. Bavim se finansijama, držim časove matematike i uživam u svakom trenutku sa...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Gorana Gogić
O meni Rođena sam 1977. godine u Beogradu, u porodici estradnog umetnika i domaćice. Diplomirani sam etnomuzikolog i radim kao nastavnik muzičkog i nastavnik klavira. Volim svoj posao, iako nisam...
Plava – a zdrava
Ko kaže da plavuše ne mogu imati zdravu, sjajnu i bujnu kosu? Većina devojaka i žena danas teže da budu plavuše. Možda niste znali, ali većina žena u Srbiji ima...
Gde sam pogrešila?
Stajali su ispred nas na kasi. – Ali ja žeeeelim autić..! – revao je mali iz sveg glasa. – Nemam sad para. – rekla je tiho majka. – Ali ja...
Nema komentara.