Eli Kasaca se davila u igračkama. Jedna ogromna soba u njihovoj kući bila je namenjena samo igračkama i igranju. Međutim, svaki put kada bi klince poslala u sobu, razbacali bi silne preskupe drangulije i pojavili se posle par minuta jer im je dosadno, tražeći da nešto gricnu.
A onda bi ona morala sve to da sređuje, i tako nekoliko puta dnevno. Nimalo nije uživala u majčinstvu i jedino što je sa radošću iščekivala bila je popodnevna dremka njene dece.
Jednog dana, sve joj se smučilo. Poklonila je gotovo sve igračke iz kuće. Ne da bi kaznila decu, već za dobro svoje porodice. I tako je, kako kaže, „spasla svoje majčinstvo“.
Ona nije jedinstven slučaj. Previše stvari univerzalan je problem majki i u mnogim domaćinstvima predstavlja glavni uzrok povišenog nivoa stresa kod žena.
Kasaca je očekivala da će deca praviti scene zbog igračaka, ali zapravo su bila oduševljena ispražnjenom sobom. Stvari su se preko noći promenile u njihovom domu. Ona je odjednom ostala bez glavnog izvora stresa, a deci više nije bilo dosadno.
Slično je iskusila i Noel Svift, mama dvogodišnjaka koja je ograničila količinu igračaka svom detetu na dve police. Umesto da ih brzo izgustira, zapravo je u stanju da se sa jednom igračkom igra satima, vrativši je zatim na njeno mesto na polici, pošto su malobrojne igračke uvek uredno raspoređene. Neol je ubeđena da on svaku svoju igračku na taj način daleko više ceni.
