Bet Bečer je mama i vlasnik profesionalnog servisa za organizovanje. Kaže da se životi njenih klijenata zauvek promene kada uspeju da se ratosiljaju viška stvari. A glavna prepreka za oslobađanje od igračaka je osećaj krivice kod roditelja. Njena mantra je da nije važno od koga je dete dobilo igračku i da li ima sentiumentalnu vrednost, već da li se redovno koristi. Njena ćerka ima vrlo malo igračaka i familiji je postavila jasna ograničenja kada su pokloni u pitanju.
Neki roditelji sa kojima je radila nisu u stanju da uđu u prodavnicu sa detetom, a da ono ne izađe sa novom igračkom u ruci, čineći deci više štete nego koristi.
Kaže da je najboljni način da se roditelji osloboditi osećanja krivice – da nađu kome će donirati igračke a da ih to čini ispunjenim.
Igračke su mamu sa početka priče, Eli Kasacu, bile samo prvi korak u sveopštem raščišćavanju domaćinstva. Kada je izbacila nepotrebne stvari iz svoje kuće, pokrenula je sopstveni biznis, savetovalište za minimalističko življenje. Sada čak i svoju decu školuje kod kuće, što teško da je mogla i da zamisli dok se još svakodnevno borila sa brdom igračaka i majčinstvo doživljavala kao preživljavanje između dečijih dremki.
Otkako više nisu okružena igračkama, njena deca mnogo se lepše igraju, maštajući i zamišljajući uz pomoć običnih stvari. Nema više otimanja i svađa, jer više nema ni oko čega da se otima.
Prevela: Jovana Papan
Izvor: Babble
