Ako prestanem da se oduševljavam predstavama i raznim programima za decu i prihvatim salsu i tango, onda dobijam sebe, ali dobijam i godine? Dakle, dečiji svet podmađuje, a šta sa odgovornostima, ko će organizovati obaveze? Ono što me s vremena na vreme razmrda jeste neki adrenalinski poduhvat, ali susret sa realnošću u osnovi je dečiji svet u kojem ti moraš da si Vendi u Nedođiji, u najdivnijoj zemlji neodrastanja.
Ne gledajte me kao da sam grozna mama!
A kad sklonim dasku za peglanje iz dnevne sobe i odjednom shvatim da mi je soba porasla, onda i ja mogu da postanem bezbrižna u tom svetu. Sve je sređeno, svi jeli, sve po kući oprano i ispeglano i tipi topi sređeno, a onda više nema snage. Ali, nema predaje ako ne želiš da te svakodnevica zarobi. I tada ulažem supermenski napor da vratim sebe razigranu i zapravo srećnu u osnovi i krećem u pravljenje malog carstva punog najdražih osmeha.
Ostati mlad jedino opstaje u toj igri, kada se kreveljimo, izmišljamo, maštamo, kada se glupiramo, skačemo i plezimo, prdimo i kobajagi vređamo. I onda ovaj mali kaže tati “ ti si devojčica“ kako bi mu uzvratio na njegovo čikanje, a nama beskrajno smešno i ne pokušavamo da sakrijemo široki osmeh i dijamantski pogled usmeren u drugog člana plemena. A onda ja zaboravim na godine. I ništa drugo nije važno. Jer Jesam. Tu Jesam. Samo uživanje u momentu!
Izvor: Mama i dete
