U Poljskoj je među roditeljima sve popularnija akcija „Manje ekrana, više porodice”, čiji je cilj da se deca oslobode zavisnosti od ekrana u koju dospevaju još od najranijeg detinjstva. Današnja deca ne umeju da slože nekoliko kocki, ali zato mogu bez po muke da uključe ekran na planšeti. I Udruženje britanskih nastavnika je konstatovalo: „Nove elektronske tehnologije zaglupljuju našu decu!”
Digitalna tehnologija narušava i motorne sposobnosti najmlađih. Uočeno je da učenici nisu u stanju da pišući rukom ispune test. Pisanje je za decu prestalo da bude zabava, ali zato ona s lakoćom na kompjuteru nalaze svoju omiljenu igru.
Problem je u tome što elektronski gedžeti u potpunosti apsorbuju dečju pažnju. Zbog grešaka pristalica elektronskih formi dolazi do mešanja slova i znakova, značenja i konteksta.
Poljski pedagozi su zabrinuti ne samo zato što njihovi učenici slabo uče, nego i zbog toga što ne pokazuju nikakvu volju za učenjem.
Deca i gedžeti – biti ili ne biti
Poljski časopis „W Sieci” u najnovijem broju objavio je tekst o pokoljenju koje odrasta. U tekstu se navodi da deca s neverovatnom lakoćom koriste digitalne naprave, ali istovremeno imaju velikih teškoća, pa i problema, s čitanjem i pisanjem.
Tim povodom oglasila se Britanska asocijacija nastavnika i predavača: „Deca ne samo što sporije uče da pišu, nego čak i ne osećaju potrebu za takvom aktivnošću”.
Poljski nastavnici dodaju: „Zašto da se uče savladavanju pismenosti, kad je dovoljno da samo pritisnu prstom po tastaturi i pročitaju na ekranu sve što ih interesuje.”
Lukaš Turski, član Poljske akademije nauka, iznoseći argumente u korist polaska u školu dece sa šest godina, ovako rezonuje: „Moj unuk koji nema još ni tri godine ne ume da piše i loše govori, ali kad god uđe kod mene u sobu, odmah uzima moj ajped i vrlo brzo nađe sve što traži. On zna kako se „sprava uključuje i pokreće, tačno zna gde su ’skriveni’ dečji filmovi, kako da se ’poigra s mačkom’, kako, da je natera da skače… To su već građani novog sveta”.
