Đaci iz Srbije lošiji od vršnjaka iz Hrvatske i Slovenije: Naši učenici kaskaju godinu i po dana i gube trku sa ostalima

Prema nizu međunarodnih testiranja, među kojima su najviše pažnje privukli rezultati PISA testova đaci u Srbiji lošiji su u proseku od svojih vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci.

Jelena Teodorović sa Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini kaže za NIN da upravo PISA testiranje smešta Srbiju u jedan koordinatni sistem koji dosta govori o tome da naši 15-godišnjaci, onda kada treba da započnu naredni nivo školovanja, nikako nisu u dobroj poziciji. Štaviše, prosečna procena je da za đacima u Hrvatskoj ili Sloveniji, naši đaci zaostaju oko godinu do godinu i po dana.

„Ne stojimo baš najbolje. Nismo ni najlošiji u regionu, ima gorih od nas, ali mislim da ipak treba da težimo da se poredimo sa naprednijim zemljama. Sve zemlje iz EU iz sireg regiona, sem Bugarske i Rumunije, dosta bolje stoje od nas. Kada su testiranja počela da se prvi put odvijaju u našoj zemlji, mi smo se ipak smestili u neki koordinatni sistem u kojem će naša deca da žive i u neku ruku da se takmiče sa decom koja sad idu u školu u nekim drugim zemljama. Pa kad porastu, onda treba da budu preduzimljivi, da osnivaju preduzeća, da budu kreativni, maštoviti, da znaju kako se komunicira, jer to će raditi deca iz Nemačke, Finske, Estonije, Kanade ili Australije“, navodi Teodorović za NIN.

Kako kaže, postoje proračuni po kojima bi ostvarenih 50 poena na PISA skali donelo i porast od jedan odsto BDP-a, što se posmatra kao značajan društveni dobitak. S obzirom da smo trenutno za 30-40 poena ispod proseka, 50 bi značilo i da smo ga sasvim izvesno premašili. Ipak, sa činjenicom da osnovnih 18 obrazovnih i vaspitnih ciljeva iznetih u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nije ostvareno, izgledi za napredak u bilo kom aspektu nisu bili očigledni.

„Mi ne ostvarujemo ono što smo rekli da želimo za našu decu“

„Mi ne ostvarujemo ono što smo rekli da želimo za našu decu. Niti su naša deca mnogo saradljiva, niti znaju kako se uči, niti imaju neka funkcionalna znanja, nemaju visoku ekološku svest. I dalje imamo obrazovanje koje se puno fokusira na podacima, činjenicama, pamćenju toga. Nema tu neke primene i čini mi se da deca ne znaju šta je svrha škole, predmeta, toga što rade tu. Ima dosta nastavnih sadržaja, dobar deo predmetnih nastavnika nam nisu školovani kako treba i to su dva solidna problema“, ističe ona.

Inače, grupa stručnjaka iz obrazovnog sistema, među kojima su univerzitetski nastavnici, istraživači,nastavnici i drugi, prepoznala je neophodnost sveobuhvatne reforme obrazovnog sistema u Srbiji i sastavila niz predloga za poboljšanje u sklopu dokumenta “Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu“. Kroz 30 iznetih tačaka, obuhvaćeno je pitanje kvaliteta nastave, rada nastavnika, nastavnog programa, upravljanja, kao i finansiranja.

Teodorović objašnjava da je preporuka mnogo više, ali da je grupa verovala da će sažetak oličen u predstavljenih 30 tačaka biti jednostavniji, ipak sa jednakom efikasnošću.


Pročitajte i: U trogodišnjim srednjim školama i do 95 odsto funkcionalno nepismenih đaka: Alarmantni podaci PISA istraživanja


„Kada bismo pravili prioritete, mogli bismo da izdvojimo nekoliko. Prva i glavna stvar mora da bude da se popravi kvalitet nastave u učionicama. Ako dotle ne stignemo, ništa drugo nema veze. Šta znači učenicima ako se donese neki pravilnik, ako prosvetni savetnik dođe da obiđe školu. Ako se ne oseti promena, ako se ne manifestuje u učionicama, onda nikom niišta. Nastava mora da se promeni – obrazovni deo nastave i vaspitni, oba su jako važna. Sledeći korak, kada idemo u nazad, tu su dve stvari od kojih zavisi kvalitet nastave – kvalitet rada nastavnika, i redukcija silnih nastavnih sadržaja i ishoda. Za obe stvari je potrebno dosta volje da se odlučimo ići tim putem. Nije potrebno staršno puno ulaganja da bismo redukovali nastavne programe“, objašnjava ona.

Pored toga, ističe se i kvalitet rada nastavnika i koliko su obučeni psihološki i pedagoški za svoj posao. Ali čak i tada, atraktivnost nastavničkog poziva trenutno u Srbiji ne postoji.

„Da bismo ih privukli, ali i obezbedili kontinuiran kvalitet nastave, to se radi spletom dve obrazovne mere. Prva bi bila poboljšanje njihovih početnih plata, kao i brži rast tih plata i povećanje maksimalne moguće zarade. Druga bi bila da se ta dinamika rasta plata veže za sistem profesionalne odgovornosti kojim bi se po unapred određenim kriterijumima vrednovao rad nastavnika i oni usmeravali na bolje plaćene pozicije ili usmeravali na aktivnosti za poboljšanje sopstvenog rada“, govori Teodorović.

„Kad uložite u obrazovanje vidite efekte tek niz godina kasnije“

Ipak, da li će đaci u Srbiji ostvariti bolje rezultate i postati kompetitivniji i u kom roku, zavisi od toga koliko ćemo ažurno pristupiti reformi.

“Mnogo je pokušaja bilo da se uvede jedno, drugo, treće, ali je sve bilo iscepkano, nije obuhvatno. Do sad nismo istovremeno napali i sistem profesionalne odgovornosti, uvezan sa platama, inicijalno obrazovanje, nastavne programe, nego to sve ide parcijalno, i onda tapkate u mestu. Obrazovanje je jedan dugoročan proces i zato mislim da je toliko zanemareno kod nas. Niko se nešto mnogo ne osvrće jer mu to ne donosi neke političke poene, neće da se isplati brzo. Vi kad uložite u obrazovanje vidite efekte tek niz godina kasnije”, naglašava ona.

Teodorović za kraj navodi da je cilj grupe da ovi predlozi imaju smisla kako ljudima na fakultetu, tako i onima u osnovnim i srednjim školama. Trenutno im je plan da od jeseni započnu ozbiljnije konsultacije sa zaposlenima u prosveti.

test
Foto: Freepik

“Oni su učestvovali u pisanju ovog dokumenta, direktori, nastavnici, ljudi iz opštine. Nismo samo mi iz akademskog prostora, nego smo baš hteli da napravimo jedan praktičan dokument. Da proširimo i da pitamo – šta vi mislite o tome, šta vas još muči, koji su dodatni predlozi i kako ovo možemo da unapredimo. Da napravimo obrazovanje po meri svih, da svi budu zadovoljniji, ali da to ima i efekta”, zaključuje Teodorović.

Markov: Ne znači da su naši učenici manje inteligentni, problem je u kvalitetu učenja

Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija govori za NIN da iako nije lično učestvovao u izradi dokumenta, smatra da su promene neophodne jer je obrazovni sistem ostao u periodu iz 50-ih, 60-ih godina, nakon čega se malo šta promenilo, iako su se generacije bitno drugačije.

„U poslednje vreme javljaju se različite ideje, deklaracije i slični materijali koji bi trebalo da podstaknu nadležne pri Ministarstvu prosvete da se prihvate ovog važnog koraka. Zaključak deklaracije jeste da je deci škola danas dosadna. Trebalo bi analizirati kako smo došli u tu situaciju i kako možemo da izađemo iz nje. Verovatno ćemo svi dođi do iste suštine, a to je da deca idu u školu zato što moraju i da ne vide neku perspektivu u znanju. Škola tu treba da pronađe svoje mesto i da vidi kako da se uhvati sa modernim generacijama. Moje mišljenje je da za to pre svega moramo početi od stvari koje ne zahtevaju preterane finansijske izdatke, samo hrabrost“, kaže Markov, iako ne poriče da su i finansijski izdaci neophodni kako bi se doprinelo infrastrukturi.

Prema njegovim rečima, ako bi se promenio sistem ocenjivanja, možda bi deca konačno počela da uče za znanje, a ne za ocenu.

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Bonton na plaži – nepisana pravila lepog ponašanja koja su u trendu svake godine

Ovo su nepisana bonton pravila na plaži koja bi trebalo da važe za sve, a najbolje da pokažete svojim primerom

Najmudrija srpska poslovica koju treba ponavljati deci tokom odrastanja

Naš narod je bogat narodnim umotvorinama i poslovicama koje se tradicionalno prenose, ali postoji jedna srpska poslovica koju bi trebalo češće ponavljati

Upisna groznica trese Ekonomski fakultet i Psihologiju, pad interesovanja za IT smerove

Godinama unazad slušamo priče o velikom interesovanju za IT smerove na fakultetima čija diploma vrlo brzo nakon završenih studija donosi unosne zarade. Međutim, ove godine je situacija nešto drugačija - beleži se pad onih koji bi da budu programeri u odnosu na ranije, a stručnjaci imaju objašnjenje.

Svetski dan stanovništva 2024 – „Ne zaboravi nikoga, računaj svakoga“

Svetski dan stanovništva obeležava se svake godine 11. jula

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img