N ima četri godine.
M: Od kad se rodio, mi se uopšte nismo razdvojili. Šta da vam kažem…ne znam da li razumete…uvek sam se trudila da mu nadoknadim…sve mislim on sem mene nema nikog.
P: Hoćeš N da ti dam flomastere, da ti namestim da crtaš, dok mama i ja ovde pričamo?
N: Neću bez mame.
N: Počinje da kenka, hvata majku, seda kraj nje u krilo i drži je.
M: Eto, vidiš, on neće nigde bez mene. Sad malo je komplikovamna situacija…tata je otišao kada sam ja bila trudna i u to vreme umro mi je i otac.
P: Jasno mi je…neke stvari ne bih pred njim .
M: Znam… ali šta ću. Ne znam, jesam li sam ja problem? Jer on ima stvarno sve što hoće, nikad mu ništa nisam odbila, evo ako mi veruješ, on vrišti, ceo bulevar se trese, ja se vraćam da mu kupim automobličić.
P: Vi ne radite?
M: Ne.
P: Niste uopšte radili od kad se on rodio?
M: Ne, kažem, mi se odvajali nismo.
P: Ni u vrtić nikad nije išao?
M: Nikad.
P: Spava sam?
M: Ne sa mnom, od trećeg meseca. Da li mi veruješ kad on tako urla, meni dođe da sednem pored njega da plačem. Ja prosto imam utisak da on mene…maltretira. Eto kad tako moram da kažem.
P: Mislim da vi niste postavili nikakve granice.
M: Šta misliš granice? Ne razumem…
P: Mislim u konkretnom smislu zabrana… jer on sve dobija , a vi uopšte ne možete da izdržite da on plače.
M: Veruj mi da ne mogu ja prosto…
P: Samo sekund. I mislim granice u simboličkom smislu, jer mu ne dopuštate da se ni emotivno ni mentalno odvoji od vas.
M: Znam ja da sam ja problem.
P: Trebalo bi da potražite pomoć. Često se dešava da ako imamo neki veliki gubitak u toku trudnoće, rođenjem deteta kompenzujemo taj gubitak. I onda ne možemo da pustimo da se dete odvoji od nas, jer će to reaktivirati gubitak i naterati nas da se suočimo sa procesom tugovanja koji nije ni počeo ili nije završen.
M: Da…ali verujete, ja nemam njega kome da ostavim.
P: Nek bude sa bakom.
M: Sve se ja to slažem…
P: Vi morate da sa njim gradite jedan nov autentičan i iskren odnos koji neće nositi breme gubitaka i odnosa koje ste ranije imali.
M: Jeste…
Kada se više značajnih životnih događaja desi u isto vreme, ponekad nismo u stanju da ih sve obradimo. Ipak bitno je da postavimo jasne granice između odnosa i završimo procese separacije i tugovanja kako se ti odnosi ne bi odrazili na naš odnos sa detetom. Osećanja od kojih bežimo, kao što su bes nemoć ili tuga, nećemo da tolerišemomi kod svog deteta.
Izvor: Psihosinergija
