Druge studije otkrile su velike razlike u mikroorganizmima koji žive u crevima osoba normalne i prekomerne težine. Mada ove studije ne mogu da pokažu šta se desilo prvo – problem sa težinom ili promena mikrobioma – studije ukazuju na to da gojazni miševi imaju crevne bakterije koje mogu da izvlače kalorije iz hrane.
Još dokaza za vezu sa gojaznošću nalazimo kod domaćih životinja. Oko tri četvrtine antibiotika prodatih u SAD daje se njima. Ovi antibiotici menjaju njihov mikrobiom, podstičući im rast.
Kada se miševima daju isti ti antibiotici koji se daju domaćim životinjama, menja se njihov metabolizam jetre, pa ona pojačano taloži masnoće u telu, kaže dr Blejzer.
Još ozbiljnija stvar je sve veći broj ozbiljnih bolesti koje se danas povezuju sa poremećenom mikrobskom ravnotežom u crevima. Među njih spadaju i neke koje su sve češće u razvijenim zemljama: bolesti organa za varenje poput kronove bolesti, ulceroznog kolitisa i celijakalije; kardiovaskularne bolesti; nealkoholna masna jetra; poremećaji varenja poput hroničnog refluksa; autoimune bolesti kao što su multipleks skleroza i reumatoidni artritis; astma i alergije.
Neki naučnici čak misle da poremećaji crevne flore igraju ulogu kod celijakalije i eksplozije potražnje za hranom bez glutena čak i kod ljudi kojima nije dijagnostikovana celijakalija. Kod miševa sa dijabetesom tipa 1, tretman antibioticima doveo je do ubrzanja bolesti, kaže Blejzer.
On i drugi naučnici, uključujući i tim iz Švajcarske i Nemačke, takođe su povezali ozbiljan porast učestalosti astme sa “naglim nestankom Helikobakter pilori, patogene bakterije koja oduvek naseljava ljudski stomak, iz zapadnih društava”. Nekada su praktično svi nosili ovaj mikrob, za koji su evropski naučnici utvrdili da štiti miševe od razvoja simptoma alergijske astme.
