Recimo, imate malu decu ili unučiće koji još nisu postali žrtve potrošačkog mentaliteta. Recimo imaju četiri godine. Jedno dete od Deda Mraza poželi igračku koja košta par hiljada dinara. Recimo kućicu za lutke ili igračku na daljinski. Drugo dete poželi nešto što košta dvesta dinara. Ne zato što je skromno (još ne razmišlja na taj način), nego zato što stvarno želi tu igračku.
I šta mi radimo? Pomislimo da nije u redu da jedno dete dobije skup, a drugo tako jeftin poklon, pa onda tom drugom detetu kupimo još nešto, da bi cene bile približno iste.
Šta time učimo decu? Učimo ih da je vrednost poklona određena cenom. Guramo ih, ne želeći to, u taj svet potrošnje, kupovine i pre nego što bi morali.
Ako imate još uvek tako malu decu, uživajte u njihovoj neproračunatosti i prirodnosti i poštujte njihove želje. Oni zasigurno neće pomisliti da ih različito volite ako su im pokloni nesrazmernih cena! Oni ne razmišljaju na taj način.
Autorka: Željka Kurjačka Stanić
Izvor: Facebook/Željka Kurjačka Stanić
