Ovaj, na prvi pogled, iznenađujući zaključak donet je na osnovu petogodišnje studije Univerziteta u Oklandu.
U istraživanju je učestvovalo na stotine ljudi, među kojima su samohrane majke i očevi, porodice sa jednim, ali i više od četvoro dece, istopolni roditelji. Naučnici su merili zadovoljstvo ispitanika životom, stepen samopouzdanja i nivo socijalne podrške koju dobijaju od bliskog okruženja.
Nasuprot uvreženom mišljenju da se mnogočlane porodice teško nose sa organizacionim i finansijskim obavezama oko dece, familije sa četvoro i više dece su zapravo najzadovoljnije. Kako su istakli, retko im je dosadno, bližnji im pomažu, a potomstvo je za svaku pohvalu. Za razliku od razmaženih jedinaca, deca u velikim porodicama se uče odgovornosti od najmlađih dana, a starija pomažu roditeljima u brizi o mlađim.
Istraživanje je pokazalo i da su homoseksualci takođe zadovoljni svojom roditeljskom ulogom, dok su najmanje srećni samohrani očevi. Muškarci su najčešće okrivljeni za raspad porodice čak i kad objektivno nisu odgovorni.
Izvor: Novosti
Naslov ovog članka je „Porodice koje imaju više dece su srećnije“, a na kraju se izvodi zaključak „Istraživanje je pokazalo i da su homoseksualci takođe zadovoljni svojom roditeljskom ulogom“.
Čemu ovakav kraj dobro započetog teksta? O kakvom zadovoljstvu je riječ? Čemu reklama sa bolesnu kategoriju ljudi? Ispada da je bolje biti homoseksualac nego samohrani roditelj, jer ćeš biti zadovoljniji? Da li je kod homoseksualaca prisutno istinsko zadovoljstvo roditeljstva ili je u pitanju nešto drugo?
Ovakva istraživanja su manipulativnog karaktera. Homoseksualci su seksualno izvitoperene osobe i uopšte nisu primjer za roditeljstvo. Po ovoj logici može se reći da su i transvestiti i biseksualci takođe zadovoljni svojom roditeljskom ulogom. Poruka na kraju vašeg teksta je ova: biti izopačen roditelj je „in“, a loše je ko je samohrani roditelj, samo zato što neka „istraživanja“ govore da će takvi po pravilu biti „nesrećni“. Samo još da dodate i poruku samohranim roditeljima da prekrate sebi „tako nesrećan život“, jer eto baš su oni najnesrećniji po toj skali istraživanja, pa još treba i homoseksualcima da zavidimo na „ponosnom“ roditeljskom staranju!
I još nešto: kada pišete tekst, zašto nema autora teksta. Da nije i sam autor pripadnik „mučeničke i ponosne“ „lgbt populacije“, a mi koji smo iz tradicionalo hrišćanskih sredina smo budale, kojima treba lekcija roditeljstva, baš od takvih!