Ona je odlučila da ispriča svoju priču o svom strogom vaspitanju. Dok su se druga deca igrala naolju i išla na žurke, ona je morala a bude kod kuće. Da, njeni su roditelji bili strogi, ali danas to razume i nije joj žao što je prošla kroz svašta.
“Moja mama nije bila kul mama dok sam bila mala (sori mama). Ja sam bila jedna od onih sa strogim roditeljima. Neopisivo strogim. Bila sam u kazni… Uvek. Nekad čak i zbog stvari za koje mislim da su poprilično smešne. Nisam sela da gledam ‘odrasle’ filmove, a kad sam ih napokon pogledala, jer mi roditelji nisu bili kući, već sam znala šta će se u njima događati jer sam čula od svih ostalih. Domaći zadatak sam morala da napišem pre nego što bih izašla napolje, psovanje nije dolazilo u obzir. Čak i danas isto ne smem da kažem j*bi ga ispred njih.
Život po pravilima
Tako da mi moja mama definitivno nije bila najbolja prijateljica dok sam odrastala. Nije mi čak ni bila prijateljica. Bila mi je mama i danas mi je jako jako drago zbog toga.
Imam puno prijateljica čiji su roditelji imali stav ‘ja sam ti prijatelj, ne samo roditelj’. Išli bismo kod njih na žurke, prvi put smo se ljubili kod njih, prvi put probali alkohol. Iskorišćavali smo situaciju. Jer ako ćemo već piti, oni žele da to bude u njihovoj kući.
Ali moja mama se držala pravila i morala sam da budem odgovorna u svakoj situaciji. Držala se svojih zakona i pravila, iako se ja većinom nisam slagala s njima. Uvek me prozivala za stvari koje sam radila pogrešno, a u to vreme je bilo puno takvih stvari. Da, morala sam da ostanem kući i radim na projektima i zadacima dok bi svi moji prijatelji delimično uradili domaće i otišli da napolju rade nešto zabavno, bez mene naravno.
Nisam smela da idem ni na kul žurke na kojima ništa nije moglo da pođe naopako, a ipak je sve pošlo i previše naopako. Tokom puberteta stvari su bile jako napete. Bilo je puno lupanja vratima, suza i telefonskih poziva (njenih s njezinom mamom i mojih s mojim prijateljima). Prestala sam da brojim koliko je svega bilo sa svojih 14 godina.
„Vredilo je svih padova u pubertetu kako bih dospela ovdje gde sam sada. “
a u celom tekstu samo neko brbljanje o tome sta je sve propustila u svojim mladalackim danima, pa je sad kao srecna zbog toga a nigde ne pise gde je ona sad to „dospela“, sva tako fina i disciplinovana. da cujemo gde je „dospela“ i kako sad zivi pa da mozda i razmotrimo kakav je smisao ove ispovesti