Nisam se previše žalila na neke stvari. Kao na primer, kad mi je mama ograničavala vreme koje smem da provodim s prijateljicama jer im nije verovala ili kad su svi išli napolje, a ja sam morala da budem kući, jer sam verojatno opet bila u kazni.
Mama je bila tu za mene
Ali u ovome je stvar. Kad su mi te iste prijateljice, koje sam volela, slomile srce, moja mama mi nije to nabijala na nos onom poznatom ‘rekla sam ti’. Umesto toga me samo primila dok sam plakala, obećala da će stvari biti bolje i napokon mi dopustila da pogledam epizode omiljene serije i gledala ih je zajedno sa mnom.
Kad sam htela sebi da počupam kosu jer me mučila matematika, upravo mi je ona rekla kako nije sve u ocenama. Razgovarala je sa mnom i pokušala da mi objasni ono što nisam znala. Htela je da mi pomogne svim silama. Možda nije znala sve detalje mog privatnog života, ali znala je ono najvažnije i uložila bi vreme da me posluša i upozna, bez obzira na to što sam se svaki čas borila protiv nje.
Mama mi nije bila najbolja prijateljica tada, ali budite sigurni kako sada jeste. Odgajana sam na način da je poštujem kao roditelja, ali negde usput, i zbog svega što je učinila za mene dok sam odrastala, počela sam je ceniti kao osobu, ženu i prijateljicu.
Kad sada gledam unatrag na ta davna vremena kad je bila stroga i na sva pravila, nekako vidim njenu stranu. Koliko joj je samo teško bilo da bude tako stroga, a zapravo je radila samo ono za šta je mislila da je najbolje za mene. Koliko je samo puta verojatno htela da postupi drugačije i jednostavno kaže ‘da’. Znam otkuda dolazi moja tvrdoglavost, kao i sve ostale moje osobine.
Ona i tata bili su pravi oslonac u mom životu, bez obzira na to što nam se većina stavova i mišljenja razlikuje. Vredilo je svih padova u pubertetu kako bih dospela ovdje gde sam sada. Moji su roditelji bili roditelji kad bi je trebalo da to budu i sada kao odrasla osoba imam priliku da ih ponovo upoznam, ovaj puta kao prijatelje.”
Izvor: Pop Sugar / Žena.net
„Vredilo je svih padova u pubertetu kako bih dospela ovdje gde sam sada. “
a u celom tekstu samo neko brbljanje o tome sta je sve propustila u svojim mladalackim danima, pa je sad kao srecna zbog toga a nigde ne pise gde je ona sad to „dospela“, sva tako fina i disciplinovana. da cujemo gde je „dospela“ i kako sad zivi pa da mozda i razmotrimo kakav je smisao ove ispovesti