Moje iskustvo: Trudnoća i porođaj u Grčkoj

Porodila sam se 2004. godine u jednoj privatnoj klinici u Solunu. S obzirom da tada još uvek nisam dobro znala jezik, išla sam privatno kod lekara, po preporuci kume kojoj je on vodio treću trudnoću. On je bio divan i blag čovek koji je strpljivo odgovarao na sva moja pitanja i nedoumice. Prošli smo sve kontrole, saznali da čekamo devojčicu i beskrajno se radovali.

Smeh u porođajnoj sobi

Porođaj je krenuo nešto ranije (na samom početku devetog meseca), a lekar je pre nas stigao na kliniku da nas sačeka. Odmah su me priključili na CTG da prate bebu. Suprug je sve vreme bio samnom. Sestra sa klinike takođe.

Epidural sam dobila čim su počele kontrakcije, tako da bol nisam uopšte osetila. Sve vreme smo se šalili i svi su bili sjajno raspoloženi. Nisam uopšte imala utisak da se u toj prostoriji odigrava „ozbiljna stvar“, da će uskoro na svet stići jedan novi život. Sa takvim društvom oko sebe kao da je sve bilo pesma. I jeste bilo.

Kad se princeza pojavila, suprug je imao čast da preseče pupčanu vrpcu. I odmah su mi je dali. Divan osećaj, kome su doprineli divni ljudi oko mene.

Apartman za mame

Kada su bebu odveli na pregled, mene su smestili u divno uređen apartman na čijim vratima je bio stiker – „It’s a girl“ (devojčica je!). Mali dnevni boravak sa tri fotelje i mini frižiderom, kupatilo, balkon, klima, telefon… Ispod kreveta za mamu nalazi se krevet na izvlačenje namenjen gostima, koji je meni mnogo značio (pošto nam bake i deke žive u drugim zemljama, suprug mi je pravio društvo). Higijena je na zavidnom nivou – soba i kupatilo se čiste tri puta dnevno!

Hrana je bila i više nego odlična, imala sam tri obroka i dve užine u toku dana. Stalno su me obilazile sestre i lekari i ljubazno su odgovarali na sva moja pitanja. Pre polaska kući (posle dva dana), pokazali su suprugu i meni kako se kupa i prepovija beba. Svi su sa nama pozirali za zajedničku fotografiju.

Osiguranje pokriva sve troškove

Ništa se nije dodatno plaćalo, ni prisustvo oca, ni epidural, ni injekcija koju sam primila zbog antitela (ja sam A negativna krvna grupa). Ni lekari, ni sestre nisu uzeli od nas novac, samo su se poslužili čokoladom, jer je to običaj u Grčkoj (smatra se uvredom ako se odbije, jer se uzima kao zdravica za nekoga, u našem slučaju za bebu). Naše osiguranje je pokrilo sve.

Žao mi je kad vidim kako je propalo zdravstvo u Srbiji i u šta se pretvara za roditelje najradosniji dan u njihovom životu. Nadam se da će stvari krenuti napred i da će odgovorni ljudi shvatiti važnost nedavnih anketa koje su pokazale koliko je našim ženama teško u tim trenucima.

Mama Ivana Živković Caldis

Izvor: Yumama