Laserski pokazivači, muzički plejeri, vijače, mobilni telefoni i drugi gadžeti postali su deo proteza koje su u sklopu ruskog start-ap projekta osmišljene za decu sa teškim povredama i amputiranim ekstremitetima.
Zahvaljujući ruskom start-ap projektu deca sa amputiranim ekstremitetima mogu da postanu mali moćni „kiborzi”. Laserski pokazivači, muzički plejeri, vijače, mobilni telefoni i drugi gadžeti postali su deo proteza koje su u sklopu ruskog start-ap projekta osmišljene za decu sa teškim povredama i amputiranim ekstremitetima.
Prema proceni Agencije za strateške inicijative, u Rusiji je godišnje potrebno oko 65 hiljada proteza ruku, ali zasada se zadovoljava samo 14% tih potreba. Mnogi odrasli invalidi uopšte ne koriste proteze, jer se brzo prilagođavaju novom načinu života i brzo nauče da sve obavljaju zdravom rukom.
Srpski naučnici napravili robota Marka koji pomaže bolesnoj deci
Situacija je složenija kada su u pitanju deca. Naročito deca mlađa od 12 godina moraju da treniraju mišiće podlaktice na povređenoj ruci, jer u protivnom ti mišići mogu da atrofiraju. Zbog toga se njima daju estetske proteze. One međutim, nisu udobne za nošenje i sa njima je teže prilagoditi se životu u školi i kolektivu.
Osnivač start-ap projekta „Motorika“ Ilja Čeh osmislio je nove dečije proteze jarkih boja sa držačima za različite gadžete – laserske pokazivače, muzičke plejere, vijače i mobilne telefone. Zahvaljujući tim dodacima dete sa invaliditetom može brže da se socijalizuje, smatraju autori projekta.
Po mišljenju glavnog izvršnog direktora medicinskog centra ONDOC Aleksandra Konstantinova, ekipa „Motorike“ je uspela da prevaziđe uobičajene okvire u osmišljavanju svog proizvoda. Oni su u njega uložili dušu.
Većina dečijih proteza na ruskom tržištu su modeli delova ruke koji se koriste u estetske svrhe. Postoje još i funkcionalne proteze – mehaničke i bioničke. Mehaničke omogućavaju detetu da sopstvenim naporima napravi zahvat šakom i koštaju između 760 i 2.000 dolara.
Bioničke proteze rade pomoću senzora. One prepoznaju elektronske impulse koji se javljaju prilikom kontrakcija mišića i pretvaraju ih u pokrete. Koštaju od 19.000 do 38.000 dolara. Takve proteze malim ruskim pacijentima mogu biti ugrađene samo u inostranstvu. U Rusiji, u proseku, samo nekoliko desetina dece godišnje mogu sebi da priušte takve proteze, i to uglavnom zahvaljujući sredstvima iz dobrotvornih fondova.
Jednom prilikom je Ilja Čeh, inače stručnjak za robotiku, video na internetu oglas kompanije Can-Touch.ru, koja se specijalizuje na industrijskoj 3D štampi. Kompanija je nameravala da u okviru dobrotvornog projekta napravi nekoliko dečijih proteza. Ilja je odlučio da uzme u tome učešća.
„Napravili smo za njih prvu verziju proteza, odštampali ih i pripremili, a zatim smo stupili u kontakt sa pacijentima i lekarima. Shvatili smo da je nedostatak kvalitetnih proteza za male pacijente zaista pravi problem“, priča Čeh.
Ceo razred u Sarajevu naučio znakovni jezik zbog gluvonemog druga
„Motorika“ je postigla dogovor sa ruskim Fondom za socijalno osiguranje u skladu sa kojim se pacijentima u potpunosti kompenzuju troškovi kupovine proteze.
Po rečima Ilje Čeha, sada kompanija može da proizvodi 200 do 300 proteza godišnje, a potencijalno može da uveća godišnju proizvodnju do 1.000 proteza. U laboratoriji „Motorike“ radi pet ljudi. Oni sastavljaju proteze, a delovi se uglavnom štampaju na 3D štampaču.
Tehnologija proizvodnje delova je prilično jednostavna: beli prah poliamida se zapeče pomoću lasera i od toga konstruktori prave različite delove. Cena proteze se kreće od 900 do 1.300 dolara.
Čeh je 2015. godine sertifikovao mehaničke dečije proteze „KIBI“. Naziv je deminutiv od reči „kiborg“. Danas „Motorika“ proizvodi šest vrsta proteza sa različitim dodacima. Na primer, za sedmogodišnju devojčicu Anju iz Krasnodarskog kraja inženjeri su u oktobru napravili protezu sa dva dodatka – jedan je za vijaču, a drugi za MP3-plejer.
Izum jedne majke pomaže deci sa invaliditetom da osete radost hodanja
„Sada ljudi iskazuju svoj identitet pomoću spoljašnjeg izgleda. U tom pogledu ni proteze nisu izuzetak“, kaže Čeh. „Danas je moderno biti ’kiborg’ i deca svoje proteze mogu da koriste kao prednost u igri ili komunikaciji sa vršnjacima“.
„Za decu je KIBI šansa da se lakše socijalizuju, i mogućnost da se osećaju samouvereno u društvu svojih vršnjaka“, smatra Aleksandar Konstantinov, glavni izvršni direktor medicinskog servisa ONDOC. „Originalnost proizvoda i njegova relativno niska cena daju ovom projektu odličnu mogućnost da izađe i na međunarodno tržište“.
Dinara Mamedova
Izvor: Ruska reč
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Šta je u genima, a šta nas je snašlo? Prva blizanačka studija u Srbiji
Jedno od najvažnijih pitanja koje okupira pažnju naučnika, ali i mnogih drugih koji se ne bave naukom je – šta od naših karakteristika nasleđujemo, a šta možemo da naučimo tokom...
Stres kod male dece odvojene od roditelja može da izmeni gene
Stručnjaci su utvrdili da povišeni nivoi kortizola, hormona stresa kod beba i odojčadi koja su odvojena od roditelja, pogotovo majki, mogu imati dugoročan genetski uticaj na naredne generacije potomstva. Više...
Mala heroina: Anastasija poklonima usrećuje najmlađe u bolnicama i domovima
Svojim primerom htela je da promeni svet. I uspela je, bar jedan "mali", beogradski. Iako ima samo 14 godina, Anastasija Vujić boji sivilo bolničkih soba i druži se sa decom,...
Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!
Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...
Nema komentara.