Naučnici tvrde da roditelji mogu velikim delom sprečiti pojavu dečjih alergija i astme

Stvaranjem koktela prijateljskih bakterija kod dece, možemo pomoći deci da se kasnije u životu odbrane od brojnih alergena.

Prevelika zaštićenost povećava mogućnost razvoja dečjih alergija

Na decu i njihovo zdravlje danas se pazi više nego ikada – gde se igraju, s kim, jesu li se previše isprljala, diraju li nešto što ne bi smela, ne dozvoljava im se da maze životinje…ali, štiteći ih toliko od “potencijalnih bolesti”, činimo li najbolje za njih?

Naučnici tvrde da roditelji mogu velikim delom sprečiti pojavu dečjih alergija i astme utičući na bakterije u njihovom želucu u prvim mesecima života.

Naime, više izlaganja različitim vrstama prirodnih bakterija može pomoći u očvršćivanju i izgradnji dečjeg imunog sistema. To uključuje: dojenje, odrastanje uz psa od najranijeg uzrasta, boravak uz domaće životinje…

Ali, kako su današnja deca sve ređe izložena prirodi i prirodnom svetu, razne alergije i astma postaju sve učestalije i kod sasvim male dece, navode stručnjaci.

Okidač za astmu i alergije je hiperaktivan imunološki sistem koji preterano reaguje na prisutnost bilo kojeg stranog tijela. Sistem, naime, reaguje upalom i na najmanju prisutnost alergena.

Nakon što su deca u ranim godinama svog života bila izložena određenim bakterijama, to im pomaže da imunološki sistem “ne poludi” na prisustvo alergena kao što su dlaka kućnog ljubimca, polen, orasi..

Zdravija deca odrasla su s više od tri pojedine vrste uobičajenih bakterija, dok ona deca koja će razviti sklonost astmi i alergijama ih verovatno imaju u manjim količinama.

Stvaranjem koktela prijateljskih bakterija kod dece, možemo pomoći deci da se kasnije u životu odbrane od brojnih alergena.

Alergije i astma kod dece se primete obično nakon četvrte godine života, što dovodi do pitanja, što se moglo učiniti da se ne razviju pre tog uzrsta? Naučnici koji su svoje istraživanje i objavili u časopisu Nature Medicine, otkrili su u želucima jednomesečnih beba određene uzorke bakterija, što je značilo da ta novorođenčad imaju tri puta veći rizik od razvoja alergija do uzrasta od 24 meseca i astme do uzrasta od četiri godine.

Način života se kod ljudi poslednjih godina znatno promenio. Značajno smo smanjili izlaganje naših tela bakterijama iz okoline, na koja se naša tela u stvari oslanjaju. Jedan od idealnih načina kako povećati količinu mikroba u svom domu jest pustiti psa da “unese okolinu” na svojoj dlaci u kuću, jer upravo su to mikrobi, tvrde naučnici, kojima bebe trebaju biti izložene u ranoj fazi svog života.

Deca koja imaju veću šansu za razvoj astme i alergija, proizvode određenu vrstu antitela, zvanog IgE (imunoglobulin E), koje je poznato kao aktivator upale, a ono se aktivira u prisutnosti alergena.

Naučnici su takođe došli do zaključka da se u modernim zapadnjačkim društvima u poslednjih 60 godina pojava astme udvostručuje svakih 20 godina, zato je itekako neophodno pronaći neku strategiju za sprečavanje.

Usredsređivanjem na razlike mikrobnih funkcija – u njihovim metaboličkim proizvodima i njihovim učincima na funkcionisanje imuniteta – ovakve studije pomažu da se definiše put koji ćemo morati slediti kako bi se sprečile ove bolesti.

U tome može pomoći i određena vrsta hrane koja može povećati broj dobrih bakterija u probavnom traktu:

jogurt;
praziluk, luk, celer;
banane;
beli luk;
brokuli, kelj, kupus, karfiol;
pšenične mekinje, raženi hleb, ječam, ovas;
kiseli kupus;
jabuke;
kefir;
pečurke;
artičoke;
palenta;
borovnice;

Izvor: Dečjaposla / Zelena učionica