Baš kao što se Grejova loša dela vide na crtama lica portreta, tako su i kulturni stereotipi povezani s imenom i mogu da budu ispisani na licima njihovih nosioca.
Odabir imena često zadaje muke novopečenim roditeljima, ali nova istraživanja otkrivaju da bi ono moglo da bude mnogo važnije nego što se ranije smatralo. Evo i zbog čega…
Naučnici su otkrili da vaše ime zapravo menja način na koji izgledate. Taj fenomen se naziva efekat Dorijana Greja, po istoimenom heroju Oskara Vajlda.
Baš kao što se Grejova loša dela vide na crtama lica portreta, tako su i kulturni stereotipi povezani s imenom i mogu da budu ispisani na licima njihovih nosioca.
Na primer, od nekoga ko se zove Bob, očekuje se da ima okruglo lice, da bude društven i veseo u poređenju s osobom koja se zove Tim, koji je prema stereotipima muškarac s izduženim licem i rezervisan.
Kad su ženska imena u Britaniji u pitanju, osoba koja se zove Katarina je deklarisana kao ozbiljna i odana za razliku od devojke po imenu Boni.
Osam studija
Kako bi otkrili kako je oblik lica povezan s imenom, naučnici su sproveli osam studija kako bi uvideli da li je moguće za strance da pravilno identifikuju imena ljudi jednostavno samo na osnovu njihovog lica.
U svakom eksperimentu, ispitanici su bili bolji u povezivanju imena sa licem.
Ovo je bila prva studija koja je pokazala da društvena uverenja i očekivanja u imenu mogu da promene način na koji izgledate, a ne samo hormoni i geni.
„Mi pretpostavljamo nečije ime može da ima efekat Dorijana Greja na nečijem licu. Imena koja su nam data naš su prvi društveni kontakt. Svako ime se povezuje sa određenim karakteristikama, ponašanjem i izgledom. Vremenom ovi stereotipi o fizičkim karakteristikama kako bi trebalo da izgledamo mogu da se manifestuju na naš fizički izgled. Razvijamo ličnost koju ostali ljudi očekuju od nas“, kaže dr Cvebner.
„Od trenutka kad se rodimo mi smo subjekt socijalnog strukturisanja, koji ne samo da je uslovljen našim rodom, etničkom pripadnošću i društveno-ekonomskim statusom, već i jednostavnim izborom koji drugi čine u naše ime“, dodaje on.
Izvor: Nacionalna geografija
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Do kraja nedelje novogodišnji vaučeri za prestoničke mališane i zaposlene u obrazovnom sektoru
Prilikom jučerašnje posete Hali sportova „Ranko Žeravica”, Aleksandar Šapić, predsednik Privremenog organa Grada Beograda, izjavio je da će direktori škola i vrtića od danas moći da preuzmu novogodišnje vaučere za...
Infantilna amnezija – zašto se mnogi ljudi ne sećaju ranog detinjstva
Nova studija sa Triniti koledža u Dablinu, koja uključuje imunološke modele poremećaja iz autističnog spektra kod miševa, otkrila je iznenađujuću ulogu majčinog imunološkog sistema u modelu pristupa sećanjima na najranija...
Dvadeset godina operskog takmičenja “Lazar jovanović”
Kolarac će ponovo biti hram operske umetnosti gde će mladi takmičari pred uvaženim žirijem pokazati svoje umeće. Za vikend 11. i 12. novembra najveća operska smotra na Balkanu se odvija...
Nasilni prema detetu, a onda ga vode stručnjacima da ga ’poprave’
Autor: Katarina Đorđević Tokom prethodne godine Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu prijavljeno je 4.695 slučajeva nasilja nad decom. Statistika svedoči da je 23 odsto ovih mališana postalo žrtva...
Nema komentara.