Baš kao što se Grejova loša dela vide na crtama lica portreta, tako su i kulturni stereotipi povezani s imenom i mogu da budu ispisani na licima njihovih nosioca.
Odabir imena često zadaje muke novopečenim roditeljima, ali nova istraživanja otkrivaju da bi ono moglo da bude mnogo važnije nego što se ranije smatralo. Evo i zbog čega…
Naučnici su otkrili da vaše ime zapravo menja način na koji izgledate. Taj fenomen se naziva efekat Dorijana Greja, po istoimenom heroju Oskara Vajlda.
Baš kao što se Grejova loša dela vide na crtama lica portreta, tako su i kulturni stereotipi povezani s imenom i mogu da budu ispisani na licima njihovih nosioca.
Na primer, od nekoga ko se zove Bob, očekuje se da ima okruglo lice, da bude društven i veseo u poređenju s osobom koja se zove Tim, koji je prema stereotipima muškarac s izduženim licem i rezervisan.
Kad su ženska imena u Britaniji u pitanju, osoba koja se zove Katarina je deklarisana kao ozbiljna i odana za razliku od devojke po imenu Boni.
Osam studija
Kako bi otkrili kako je oblik lica povezan s imenom, naučnici su sproveli osam studija kako bi uvideli da li je moguće za strance da pravilno identifikuju imena ljudi jednostavno samo na osnovu njihovog lica.
U svakom eksperimentu, ispitanici su bili bolji u povezivanju imena sa licem.
Ovo je bila prva studija koja je pokazala da društvena uverenja i očekivanja u imenu mogu da promene način na koji izgledate, a ne samo hormoni i geni.
„Mi pretpostavljamo nečije ime može da ima efekat Dorijana Greja na nečijem licu. Imena koja su nam data naš su prvi društveni kontakt. Svako ime se povezuje sa određenim karakteristikama, ponašanjem i izgledom. Vremenom ovi stereotipi o fizičkim karakteristikama kako bi trebalo da izgledamo mogu da se manifestuju na naš fizički izgled. Razvijamo ličnost koju ostali ljudi očekuju od nas“, kaže dr Cvebner.
„Od trenutka kad se rodimo mi smo subjekt socijalnog strukturisanja, koji ne samo da je uslovljen našim rodom, etničkom pripadnošću i društveno-ekonomskim statusom, već i jednostavnim izborom koji drugi čine u naše ime“, dodaje on.
Izvor: Nacionalna geografija
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Što su dečaci manje fizički aktivni, to lošije čitaju i računaju
Studija sprovedena u Finskoj u kojoj je učestvovalo 153 dečaka i devojčice utvrdila je da, kada su dečaci u pitanju, postoji veza između količine vremena provedenog u fizičkoj aktivnosti i...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Tijana Milošević
O meni Ja sam jutarnja ptica i dobro jutro počinje uz tri muška stvorenja i kućnu vrtutmu od sabajle. Ako preživim jutro dobrom danu mogu da se nadam. Krećem u...
Pismo majke: “Ne znaš zašto hranim svoje dete na flašicu!”
Piše: Blanka Brezinščak Holi Lepard supruga je i majka, piše o mentalnom zdravlju majke i o dojenju. Za Motherly je napisala zašto je važno ne osuđivati majke koje svoje dete...
Dr Branimir Nestorović: Značaj stimulacije mozga kod dece
Iako čini svega 2% mase tela, mozak troši skoro 15% srčanog volumena, 20% kiseonika koji udišemo, oko 25% glukoze iz krvi. Najzanimljivije je da se ova količina ne manja ni...
Nema komentara.